Blogeri plaćenici

Blogovanje / 01. 10. 2009. / Autor:

placeni-bloging2Razvoj blogosfere, sa jedne strane, i potrebe kompanija, sa druge strane, pokreću više važnih pitanja. Jedno od njih je : plaćeni bloging. Da li je naš blog “sveto mesto” na kome je zabranjena bilo kakva reklama u obliku teksta, makar bila i plaćena, ili ipak postoje neki uslovi koji nam daju za pravo da prihvatimo novac i napišemo tekst. Praksa plaćenih tekstova na inostranim servisima i blogovima je normalna pojava.

Bloger :
Može pisati za svoju dušu, ili se u startu okrenuti komercijalnom pisanju. U prvom slučaju moralne vrednosti imaju veću ulogu nego u drugom, kada je zarad profita, na neki način, sve dozvoljeno. Svaki bloger ima svoju ciljnu grupu. Dok su “pikila kakila” blogovi manje profilisani u tom smislu, stručni i blogovi iz konkretne oblasti malo preciznije gađaju svoje čitaoce.

Kompanija :
Sve više ulaže u internet oglašavanje, pronalazi načine i kanale da informaciju o svom proizvodu ili usluzi plasira tačnoj ciljnoj grupi. Uviđa značaj viralnog kretanja informacija kroz blogosferu i društvene mreže, kao i prednosti brze povratne informacije.

Mesto susreta :
Kompanije žele da običan korisnik testira njihov proizvod, bloger im može izaći u susret (bez novčane nadoknade aka PR tekst), ili pak tražiti novac za to (??). Čitaoci ne vole klasične oglase, kompanije to znaju i kroz blogere imaju načina da plasiraju nešto što nije baner reklama. Čitaoci veruju napisanim tekstovima, kompanije su toga svesne.

Strani plaćenici

Praksa na inostranom servisu ReviewMe.com pokazuje da je apsolutno normalno svoj blog prijaviti u bazu blogova koji žele novac za tekstove. Time se na jednom mestu vrši centralizacija svih “blogera plaćenika” i kompanijama daje mogućnost da na jednostavan način angažuju blogera da napiše nešto o njihovom proizvodu ili usluzi.

placeni-bloging

Za jedan tekst bloger može dobiti od 20 do 200 dolara, zavisno od relevantnosti bloga, posete, ranga, uticaja. Proces ulaska je sledeći : Blog se prijavljuje, prolazi kontrolu od strane urednika, zavisno od relevantnosti odobrava se ili ne, i na kraju postavlja suma koju bloger može dobiti za pisanje članka.

Kompanije se registruju, biraju kategoriju bloga, zavisno od ciljane publike, dolaze do spiska blogova kojima mogu poslati zahtev za pisanje članka. Dodaju blog u “korpu”, plaćaju servisu, blogeru šalju link ka proizvodu ili usluzi za koju je potreban članak.

Ovde dolazimo i do moralnih pitanja vezanih za pisanje. Ako mi je neko platio za članak, da li morma da ga ishvalim do maksimuma ili dam svoje iskreno mišljenje? Servis ReviewMe.com plaća za sve članke, bez obzira da li su pozitivni ili negativni, vodeći se rečenicom : Čak i loša reklama je reklama, ljudi će pričati o vama.

Da li je plaćeni bloging tabu tema kod nas?

Stekao sam utisak da jeste. Na BlogOpenu u Nišu, na predavanju sa Milojem Sekulićem bio sam u prilici da iznesem svoje mišljenje o plaćenom blogingu. Nisam se osetio lagodno u tom trenutku jer smatram da je ta tema i dalje tabu kod nas. Izneo sam svoje mišljenje : ne treba ići iz krajnosti u krajnost, non-stop plaćeni bloging, ili sa druge strane, beg od bilo kakve slične ponude. Znamo da je danas novac svima potreban, moralne vrednosti postoje, kao i zlatna sredina. Pisati, ok je i plaćeno, po zahtevu, ali izneti svoje iskreno mišljenje.

Domaće kompanije se kroz PR agencije već interesuju za blogosferu, da li će to biti slučaj i sa advertajzingom? Ostaje nam da vidimo, ili da za početak diskutujemo i pišemo o tome.

Foto : Kelly Ann T , Stuart

Share Button
8
8 Komentara
  1. Smatram da je dobro što se sve više kompanija okreće blogovima kao kanalu komunikacije. Ukoliko bloger napiše iskren text o nekom proizvodu ili usluzi i za to dobije određenu nadoknadu, smatram da ona ni na koji način neće umanjiti verodostojnoj texta.

    Druga je stvar ukoliko bloger radi novca, umekšava svoj stav, namerno izostavljajući da kritikuje određene nedostatke.

    U svakom slučaju svaki bloger je individua za sebe i na njemu je da odluči da li je nešto vredno njegovog digitalnog identiteta ili ne.

  2. Evo nekoliko primera iz prakse :

    1. Vodim blog neke firme, i sada meni poslodavac kaze :”Evo linka, pogledaj, i napisi tekst o tome”.
    – Ja, kao copywriter, placen za tu vrstu usluge, da u ime firme vodim njihov blog, najnormalnije odem na link i napisem tekst, kakav god da je. (i tu sad ima krajnosti, ali da ne sitnicarimo).

    2. Imam svoj dot com blog. Pisem, zezam se, obradjujem zanimljive teme, sam sam svoj covek. Stigne mi ponuda da napisem promotivni clanak o nekom proizvodu. Prvo gledam moralni deo. Znaci, ako sam ja uticajan bloger (imam publiku koja dolazi da bi citala takve i takve tekstove na mom blogu), apsurdno je da objavim neki trash sadrzaj za nekoliko desetina evra.

    Pod uslovom da mi se proizvod svidi, i da kompanija prihvati moju verziju teksta kao odgovarajucu, vrlo cu rado objaviti i primiti novac na taj tekst.

    Za sada, ja tako gledam na stvari 🙂

  3. SSpin that’s the general idea…

    Platiti nekog blogera da pise o vama, u principu znaci, platiti mu da obradi temu koja je vama bitna. A ne platiti ga da objavi unapred spremljen PR tekst.

  4. Meni se jako dopada koncept sajta ReviewMe.com. Mislim da bi tako nešto moglo da uspe i kod nas. Advertajzing agencije bi mogle malo da umešaju prste.

  5. Review me je nastao zbog loseg ucinka klasicnih baner oglasa na sajtovima – blogovima.

    Koliko blogova ima u srbiji (ili u ex sfrj regionu) koji imaju uopste placeni baner?

    Korak po korak…

  6. Miloše, gledaj da umesto reči “advertajzing” koristiš domaću “oglašavanje”. Meni je u Coca-Coli tokom obuke baš skrenuta pažnja na to.

  7. Pa ne bi trebala biti tabu tema. Svoj blog sam pokrenuo iz “strasti”, i još na njemu ne zarađujem previše, ali mi je to pisanje donijelo pisanje za jedan korporativni blog, što mi donosi lijep džeparac.

  8. Pozdrav Ilija, hvala na javljanju.

    Lični blog svakako može biti odskočna daska.

Ostavi komentar