Joomla i WordPress : Paralelna analiza, opterećenje, optimizacija

Web razvoj / 15. 12. 2009. / Autor:

4-joomla-wordpress-mPrateći domaću web scenu često nailazim na primenu dobro poznatih Joomla i WordPress CMS rešenja. Iz priče sa web administratorima zaključio sam da se najviše obraća pažnja na admin panel i mogućnosti koje ova rešenja donose. Ipak treba biti svestan i tehničko programerske strane, odnosno kako se Joomla i WordPress ponašaju na serveru, koliko opterećuju resurse, koliko su stabilni i fleskibilni za dalji razvoj. Došao sam na ideju da u detaljnu analizu uključim kolege Nemanju Avramovića, Branislava Maksina i Stefana Jocića, kako bi tehničku stranu Joomle i WordPressa što bolje približili web administratorima koji žele da ova rešenja da primenjuju.

Krajnjim korisnicima je važno da rešenje šljaka. Klijenti koji žele izradu sajta, iz mog iskustva, u glavnom dolaze sa unapred definisanim zahtevom da im je potrebna Joomla ili WordPress. Prvo im je na pameti Joomla jer ih u glavnom podseća na kvalitetan news portal sa velikim brojem opcija. Na WordPress se gleda kao na blog platformu koja u startu nema toliko mogućnosti kao Joomla. Posebno je pitanje da li klijent treba da odluči koje će rešenje da koristi. Na web administratoru je da malo šire gleda i obrati pažnju na tehničko programersku stranu ovih rešenja.

Da bi nam Joomla i WordPress bili još bliži u analizu sam uvukao i dvojicu ljudi, Branislava Maksina koji je Joomla programer, i Nemanju Avramovića kao WordPress programera. Kako se Joomla i WordPress ponašaju na samom serveru, specijalno za ovu priliku govori nam istraživanje Stefana Jocića, koji je testirao oba rešenja u realnom vremenu na aktivnim sajtovima.

5-branislav_maksinJoomla analiza : Branislav Maksin

Tvoje iskustvo sa Joomla frameworkom, koliko je dobro optimizovan kod i baza?

– „Kod“ same Joomle je zaista odlično optimizovan za svoju namenu i svrhu. Još od prve verzije Mambo-a (prethodnik Joomla 1.0.x), pa sve do današnjeg okruženja koje će se pojaviti sa Joomla-om 1.6.x, ideja je bila da se ponudi jednostavan sistem za razvijanje, ne samo određenog tipa web sajtova, već sajtova koji su limitirani samo idejama njihovih vlasnika i kreatora.

1-joomla-framework

Prvi nivo, koji se sastoji od komponenata, modula i šablona i koji se povezuju sa framework-om, veoma bitno utiče na performanse Joomla web sajta. U njemu se nalazi veliki broj zahteva koje sajt (server) mora da izvrši, kako bi Joomla mogla da funkcioniše. Njegovom optimizacijom se uvek dobijaju višestruko bolje parformanse i zato kad se uvek priča o poboljšanju performansi sistema, misli se na dodatke u ovom nivou.

Sa druge strane, sa Joomlinom bazom nema neke velike polemike. Solidno je optimizovana i tabelarno struktuirana. Mada je moguće promenom njene straukture, dobiti i do 25% bolje performanse izvršavanja upita, one nisu neophodne. Njen uticaj na performanse direktno zavisi od hostinga (mysql servera) na kome se hostuje baza. Drugi faktori koji utiču na njene performanse i koje treba uzeti u obzir su broj upita koji dolaze do nje, dodavanje novih tabela i brisanje nekorišćenih, optimizacija u određenom vremenskom periodu i dalje održavanje web sajtova.

Kako ta optimizacija praktično utiče na rad sajta, u tehničko serverskom smislu?

– Odgovor na to pitanje je malo složen, ali pokušaću da ga uprostim. Joomla sama po sebi nije spora, ali je potrebno da se podesi za svaki tip sajta (servera) posebno i detaljno kako bi pružila svoje optimalne performanse.

3-joomla-15

Neke od osnovnih podešavanja na koje bi trebalo da obratite pažnju pri optimizaciji sajta su:

1. Broj upita koji se izvršavaju pri svakom pokretanju web stranice. Taj broj zavisi od svih zahteva koje šalju moduli, komponente i plugin-ovi. Čak i neki Joomla šabloni izvršavaju upite pri svakom pokretanju, na šta bi trebalo obratiti posebnu pažnju, jer „šabloni“ sami po sebi u velikoj meri određuju težinu svake stranice. Prihvatljiv broj upita po stranici sajta je najbolje svesti ispod 150. Mada i taj broj zaista mnogo zavisi od podešavanja hosting servera. Najefikasnije rešenje za praćenje upita je upotreba Joomline debugging opcije.

2. Konfiguracija hostinga, php jezika i mysql servera. Potvrđeno je da Joomla radi skoro dva puta brže na Lighttpd serveru, nego na Apache-u. Isto važi i za verzije php-a i mysql-a. Php 4.x i Mysql 4.x usporavaju Joomlu 1.5.x do primetne mere.

3. Joomla-ina baza kao srce sistema. U njoj se skladišti sav sadržaj i podešavanja na sajtu. Obavezno je optimizujte otprilike na svaka 3 meseca u vašoj mysql aplikaciji. Takođe vodite računa o validnim i starim tabelama.

4. SEF linkovi su odlični za SEO, ali su katastrofalni za server. Obavezno je potrebno da testirate SEF linkove i odradite punu optimizaciju sajta za rad sa SEF linkovima.

5. Upotreba Gzip kompresije, koja „sabija“ ceo sajt, pri čemu ga browser brže preuzima. Obavezno je uključivanje ove opcije (još više je poželjno aktiviranje ove opcije na nivou celog servera).

6. Odustanite od instaliranja dodataka koji vrše spajanje sa raznim aplikacijama, kao što su forumi i sl. Njihov uticaj na performanse je ogroman, jer pri svakom njihovom zahtevu opterećujete server kao da otvarate dve stranice u isto vreme.

7. Isključite svaki vid statistike koji ide preko Joomle i neinstalirajte dodatne dodatke koji pružaju prikaz statistike u realnom vremenu.

8. Obratite pažnju na broj dodatnih plugin-ova koje imate aktivirane u vašoj Joomli. Mogu da prošire mogućnosti Joomle do nezamislivih granica, ali itekako opterećuju njeno funkcionisanje.

9. Obavezno uključite sve moguće keš sisteme unutar Joomle koji vam stoje na raspolaganju. Oni imaju značajan uticaj na performanse, ali sa njima isto tako treba biti i obazriv. Ponekad znaju da isključe potrebne upite ili da upropaste dizajn i funkcionalnost sajta.

10. Aktiviranje legacy plugin-a, potrebnog za pokretanje dodataka koji rade na starijoj verziji Joomle, smanjuje performanse sajta za otprilike 10%. Ako nemate isključivu potrebu za njegovo korišćenje, obavezno je potrebno deaktivirati ga ili obrisati iz sistema.

4-joomla-wordpress


Saveti za optimizaciju bilo kod sajta, generalno?

– Neki od uobičajenih problema svih današnjih CMS-ova leže u nedostatku efikasnog rešenja za keširanje, kontrole mysql upita, loše podešenih konfiguracija, instalacija neproverenih dodataka, zastarele postojeće aplikacije, loše podešen hosting (server), zastarele verzije php-a i mysql-a ili modifikacija samog framework-a.

Videćete mnogo sajtova na Internetu koji su pod nekim „teretom“ ili se pokreću veoma sporo. Iz svega prethodnog napisano, možemo doći do zaključka da je npr. Joomla sama po sebi neutralna u pogledu performansi web sajta, tj. kako je konfigurišemo i kako je održavamo u velikoj meri utiče na performanse. Ako budete pravili velike i „teške“ stranice sa velikim brojem sadržaja, stranice će se pokretati znatno sporije nego manje, lakše i jednostavnije.

Nikada nemojte ispuštati iz vida da se na sajtovima sve sabira. Ako imate veliki broj posetilaca na vašem sajtu, od kojih nekoliko njih pristupa u isto vreme, svaka otvorena stranica doprinosi većem opterećenju i povećava broj zahteva prema serveru. Ušteda od nekoliko kilobajta veličine tu i tamo, može u velikoj meri da poboljša globalne performanse web sajta. –

6-avramWordPress : Nemanja Avramović

Tvoje iskustvo sa WordPress frameworkom, koliko je dobro optimizovan kod i baza?

– WordPress se baš i ne može da se pohvali preteranom optimizovanošću kôda i MySQL upita, ali to je, verujem, posledica toga što ekipa iza WP-a želi da drži sam WordPress što jednostavnijim, a u isto vreme lako proširivim, tako da je ta nedovoljna optimizovanost cena koju WP plaća da bi bio tako jednostavan i lako proširiv kao što jeste.

Osnovna WP instalacija samo za prikaz naslovne strane bloga izvršava 17 MySQL upita. Uz desetak dodataka, koliko prosečan blog koristi, broj upita skače na preko 35. To može usporiti blog i opteretiti procesor servera. Moj blog je samo na generisanje HTML kôda naslovne stranice trošio skoro pet sekundi! Ako na to dodamo i vreme potrebno da se učitaju sve slike i ostali multimedijalni sadržaji, eto užasno sporog sajta. Zbog toga prosečan sajt (na deljenom serveru) može biti suspendovan zbog razbacivanja resursima.

2-wp-mysql

Ipak postoje dobra caching rešenja za WordPress, npr. WP Super Cache , uz pomoć kojeg sam ja na svom blogu spustio vreme generisanja stranice na ispod jedne i po sekunde, što i dalje nije idealno, ali je svakako mnogo (preko 3 puta) brže i bolje nego inače, te se instaliranje sličnih dodataka za keširanje toplo preporučuje. Takođe, držati broj aktiviranih dodataka na nekom razumnom nivou, plus neki dodatak za keširanje i eto dobitne kombinacije za WordPress. –

Koliko veličina WordPress osnove može da utiče na performance?

– Core WP-a je težak oko 7 MB, a mislim da veličina kôda ne igra presudnu ulogu u opterećenju sistema, već sama organizacija kôda. Sistem se može opteretiti i sa mnogo manje kôda, a postoje i mnogo veće PHP aplikacije od WordPress-a koje manje opterećuju sistem od njega. Naravno, i 7 MB kôda može uticati dosta na sistem ukoliko se pri svakom izvršenju skripte sav kôd koristi, a ne samo ono što je potrebno. Nisam dublje analizirao core WP-a da bih video šta je njemu u kom trenutku potrebno, ali sam video da WP pri svakom HTTP zahtevu, odnosno pri svakom izvršenju, u memoriju učitava oko 1 MB PHP kôda, a prilično sam siguran da mu barem nešto od svega toga nije potrebno u svakom trenutku. –

WordPress vs Joomla : Stefan Jocić

Stefan je na svom blogu, u kordinaciji sa ovom temom a u cilju poređenja Joomle i WordPressa, izvšio fantastičnu analizu realnog ponašanja Joomle i WordPressa na serveru. U priloženom grafiku se može videti da dva sajta, od kojih je jedan na WordPressu a drugi na Joomli, stvaraju različito opterećenje na serveru. Sajt na Joomli je zauzeo duplo više resursa procesora i RAM memorije, dok je broj MySQL upita ipak veći u slučaju WordPressa.

resurs-joomla-wordpress

Svaki CMS sa sobom nosi prednosti i mane. Na web administratorima je da testiraju sve opcije i svojim iskustvom reaguju na nove projekte koji slede. Sve parametre iz ovih istraživanja ipak uključite u odluke koje su pred vama. Možda rešenje koje furate i nije baš najbolje.

Analizu vršili :

Branislav Maksinwww.maksin.ms
Nemanja Avramovićwww.avramovic.info
Stefan Jocićwww.stefanjocic.com

Share Button
34
34 Komentara
  1. Odličan posao momci, detaljno i korisno! S moje tačke gledišta polako WP uzima primat na polju korišćenja CMS-ova, ali svakako ne treba podceniti Joomlu. Svaki CMS je dobar onoliko koliko znaš da ga podesiš i zategneš. Bilo bi super kada bi se webmasteri pridržavali maksimove liste, ali nažalost to nije slučaj kod nas, čast izucetcima.;)

  2. Miloše prevazišao si sebe! Momci sjajna analiza! Ovakva analiza je zaista bila potrebna.
    Našim web administratorima je ovaj tekst velika pomoć, posebno sa ovdašnjim provajderima!

  3. Odlican tekst. Vec duze vreme pravim slican eksperiment, odrzavajuci joomla sajt i wordpress blog uporedo, posmatrajuci kako se koja tehnologija ponasa. Cekam rezultate od hosting provajdera, pa cu da javim, da uporedimo. 🙂

    Jos jednom, super tekst, hvala na nekim objasnjenjima.

  4. Hvala ljudi! Ideja za ovaj tekst jeste krenula od mene, ali su mi navedena tri momka jako jako pomogla. Vidite i sami koliko saveta i analiza je uradjeno.

    Gorane, kad dobijes rezultate okaci na svoj blog, obavezno 🙂

    Ja vec par godina imam tu polemiku Joomla ili WordPress. Vidite gore u povezanim tekstovima da ima linkova ka slicnim analizama. U sustini, svaki ima svoje prednosti i mane. Videcu da i nakon ovog teksta jos malo obradim celu pricu oko developa Joomle i WordPressa, posto sam skoro radio jedan zahtevniji projekat na WordPressu.

  5. Odličan text,

    Može pomoći u odabiru platforme, tj kod definisanja zahteva… verujem da dobar deo sajtova koji se kreiraju mogu na elegantan način da se odrade u WP-u i da se pritom i efikasnije ekspoatisu, sto je, naravno, krajnjem korisniku jedan dominantan parametar 🙂

  6. Ciljna grupa ovog teksta bi trebalo da budu baš web administratori, ne krajnji klijenti. Web administrator ne bi smeo da sluša klijenta koji kaže hoću Joomlu ili hoću WordPress. Mislim da je najbolje da web admin sasluša zahtev i odabere rešenje koje će se najviše uklopiti za dati projekat.

  7. Petar Tuovic

    Momci, extra analiza. Mozda ne bi bilo lose da prokomentarisete koje sql upite mozemo prepraviti da bi dobili na perfomansama(one koje u globalu vaze)… To bi moglo da bude korisno. Kao sto ste rekli svaki kb je vazan. 😉

  8. Sjajan članak, svaka čast! Hvala za sve ove bitne informacije!

    Ono što je problem u WP/Joomla duelu jesu mišljenja da se ova dva CMS-a koriste za određeni tip sajta (Joomla – news portal, WP – blog), a oni su već odavno iskočili iz tih okvira te se savršeno mogu koristiti za bilo šta. Bukvalno od igle do lokomotive!

    Kao što znamo, ne bije boj svetlo oružje, već srce u junaka, i samo od webmastera zavisi šta će napraviti od onog CMS-a koji odabere kao rešenje.

    Što se tiče opterećenja servera, biće da se do sada nisam susreo u radu sa nekim glomaznijim sajtom, pa ne mogu da pričam o tom aspektu. Ipak, čini mi uporedo sa tehničkim potrebama za funkcionisanje sajta rastu i ponude hosting kompanija. S’ druge strane (a ovo je naročito slučaj u Srbiji) nevešto oko prosečnog korisnika Interneta, teško da će da “provali” i oseti neki neznatan lag od 2-3 sekunde, pa i preko toga… Uglavnom svi psuju provajdera! 😀

  9. A hosting provajder nije baš uvek kriv 😀

  10. Sjajna analiza, ali osim broja SQL upita, kvalitete koda i drugih elemenata koji su navedeni u tekstu trebalo bi malo razmisliti i o sigurnosti. Ako se koristi WP ili J za neki privatni projekt – lako ću paziti da mi je instalirana najnovija verzija. Ali, ako ga instaliram klijentu – on će mene kriviti ako mu netko “provali” na sajt, a samo zato što ja nisam instalirao novi WP odmah čim je izašao (a nakon što je nađena neka sigurnosna rupa).

  11. AquaDek, zanimljiva konstatacija. Elem, ko ti garantuje da self-made kod nece biti provaljen i da nema rupe?

    WP i Joomla imaju kostantan update koji treba da se prati. Ono sto mi se jako svidja kod WordPressa je sto se update radi na 2 klika, tako da i klijent moze sam da izvrsi update. U svakom slucaju je dobro ostati u kontaktu sa klijentom, za svaki dodatni rad na sajtu. Ako se vezujes ugovorom, nesto od ovih stvari svakako moze biti ukljuceno.

  12. Još jedna prednost kod WP-a je što ti automatski prijavljuje da postoji nova verzija, tako da uvek možeš na vreme da pređeš na noviju.

  13. Naravno da mi nitko ne garantira, ali s WordPressom će sigurnosni propusti biti poznati svima. I, kad nekome instaliraš WP, onda u cijenu treba uračunati i taj sigurnosni rizik. S klijentom treba jasno naglasiti tko je dužan instalirati novu verziju.

    To što je upgrade x sekundi ili y klikova nije neka korist, jer velika većina klijenata to neće raditi (ili ne žele ili to nisu sposobni).

    Da bude jasno, nije da ja ovdje napadam WP ili Joomlu u korist custom made riješenja. Ja nisam stručnjak na za WP ni za J, ali mislim da bi u usporedbi trebalo biti i pokoja riječ o sigurnosti. Ovaj tvoj gornji post je odličan, a možda ti moja mala kritika bude ideja za neki budući post.

  14. AquaDek, apsolutno se slažem sa tobom! Sigurnost je posebna priča, o njoj se tek može pisati.

    Ipak, da li znaš neki slušaj da su poslednje verzije Joomle ili WordPressa hakovane? Znači sistem je poprilično siguran, a slažem se da je najbolje da web admin jednom mesečno radi update, npr.

    Ima često situacija kada update ne nosi i sigurnosnu zakrpu, odnosno nema veze sa sigurnošću sistema.

  15. Sjajna analiza!

    Moram priznati da sam ocekivao drugačiji pristup. Nakon dugog korisćenja oba sistema imam malčice drugačiji utisak nego gore spomenut. I dalje ne mogu da se odreknem ideje da je WP ništa više nego veoma napredan blog alat a ne CMS.

    Sigurnosni momenat, u praksi (podvlačim), je mnoogo gori kod WP-a.

    Ipak mislim da je WP zakon za blog + social + seo, dok je sa druge strane Joomla bolja za portale, sajtove za nekretnine, korporacije… Naravno da sve ovo zavisi i od webmastera i šta će sve on implementirati/izmjeniti kod oba sistema.

  16. OK! Analiza je OK!
    Ipak,
    1. zaobići domaće hosting provajdere
    2. Izabrati CMS u skladu sa potrebama klijenata (voditi računa o kasnijem ažuriranju sajta)
    3. Što se tiče Joomle! postoje neke osnovne ekstenzije koje rešavaju (gore navedene probleme).
    4. ….

    Uvek se nasmejem kada čujem komentare IT stručnjaka koji su do sada kreirali sajtove u HTML-u i hoće da pređu na Joomla! ili WP…
    Od prilike ide ovako: “Ma šta ta Joomla! samo odzipuješ i sve je gotovo.” Ipak, posle nekoliko dana ti “veliki stručnjaci odustaju.” Zašto?
    Evo, i posle godinu dana kreiranja sajtova u Joomla! sistemu, skoro svaki dan otkrijem nešto novo.
    Ovoj priči nema kraja, pa je ja zaustavljam ovde…

    Veliki pozdrav!

  17. LeftField, Zoran Slavkovich
    Hvala puno na vrlo konstruktivnim komentarima!

    U potpunosti potpisujem ovo sto je LeftField rekao!

    Zorane, bas kao sto si naveo, mnogi misle da je samo unzip i to je to. Kazes da i posle godinu dana otkrivas nove stvari. I ja imam slicno iskustvo.

    Definitivno je Joomla ljudima daleko veca misterija nego WP.

    Kada gledam kodiranje prednost u potpunosti dajem WordPressu koji jako dobro razumem. Takodje mi se cini i da su templejti za WordPress daleko bolje kodirani.

    Hvala svima na komentarima, razvili smo jako dobru diskusiju!

  18. Konačno je neko napravio paralelu između ova dva sistema (na našem jeziku). Svaka čast Milošu i ekipi!
    Nemojte stati ovde, kao što je rečeno u prethodnim komentarima, bilo bi odlično kada bi se dodala i priča o sigurnosti.

  19. Svaka čast. Zaista jedan od najkorisnijih članaka koji sam sam pročitao na domaćoj blog sceni u poslednjih par meseci. Kao što su ostali već napisali, želim vam da ovu problematiku produbite još više.

    Imam i jedno pitanje, koje se pre svega odnosi na prethodne komentare. S obzirom da ste došli do zaključka da administratori ne treba da slušaju klijenta po pitanju izbora CMS rešenja, već da na osnovu zahteva procene koji je adekvatniji za tu priliku, mene interesuje na osnovu čega možemo odrediti šta je bolje za određenu priliku i zbog čega?

    Neko je napomenuo da ljude Joomla asocira na news portal, dok WordPress na blog portal. U nastavku je rečeno da su oba pomenuta sistema izašla iz tih okvira sa čime se ja u potpunosti slažem i zbog toga koristim isključivo WordPress. Ali, želeo bih da čujem mišljenja starijih i iskusnijih administratora – šta je to (ako uopšte postoji) što Joomlu stavlja ispred WordPress-a, a da se odnosi na krajnji izgled i funkcionalnost sajta?

    Još jednom, veliki pozdrav autorima ovog testa, kao i svima koji učestvuju u diskusiji.

  20. @CyberCar , hvala puno!

    @Milan, hvala Milane. Odgovor na tvoj komentar ce verovatno biti u obliku teksta uskoro na blogu. Apsolutno razumem tvoje pitanje i smatram da je korisno, tako da uskoro mozete ocekivati jedan tekst koji ce sa prakticne strane porediti Joomlu i WordPress.

    Veliki pozdrav

  21. Некако ме мотивише да засучем рукаве и да чепркам још више испод хаубе 🙂

  22. Super je tekst. Odlicna analiza iskusnih korisnika ova dva sistema. Ja koristim WP duze vreme, ranije sam koristio Joomlu. Pogresio sam sto sam prve “CMS” korake napravio s njom (mozda i nisam), jer je WP mnogo jednostavnije kodiran, i ma koliko to bilo lose, za pocetnike je uvek preporucljivo da krenu sa WP (naravno da je znanje HTML i PHP neophodno).

    Pozdrav, i sve najbolje u 2010.

  23. Pozdrav Miloše, blog ti je odličan. Mislim da smo se negdje upoznali, izgledaš mi poznato.

    Jedno pitanje. Već nekoliko dana dumam sa Joomlinim linkovima. Poznato je da Joomla SEO optimizacija ne vidi naša slova šđčćž, pa sam ja napravio jednu skriptu koja pravi šđčćž=sdjccz i stvar je radila odlično, međutim našao sam skriptu koja u linkovima ostavlja naša slova bez problema (šđčćž). E sad linkovi u drugoj varijanti su jako ružni sa znakovima %. Interesuje me sljedeće: Da li ovakvi linkovi i skripta dodatno opterećuju server? Da li ovakve linkove više voli google u odnosu na varijantu bez kvakica?

  24. Odlican post! Ubuduce ukljuci u analizu jos sistema, ja u poslednje vreme radim na VIVVO CMS koji je uzas zivi, poredjenja radi, Nemanja je naveo da WP izvrsi 17 upita ka bazi za pocetnu stranu, dok gore navedeni 1200!

  25. Po nekom mom skromnom mišljenju, odvajam uvek wp i joomlu. Nekako su mi to zasebne stvari, za blog ću uvek koristiti wp, a za većinu drugih stvari joomlu. WordPress ima tu malu prednost ako gledamo da je blogovanje na joomli komplikovanije za početnika, dok je recimo pokretanje news portala ili običnog sajta na wordpressu lakše.

  26. Miloše svaka čast na tekstu i organizaciji ovakve analize. Pratio sam ranije blog, u zadnje nisam imao vremena, dok sam danas ostavio više sati da nadoknadim to 🙂
    Stvarno ima perfektnih tekstova.

    Ova prica kao što su ostali naveli je super, ali isto tako i preširoka, i mogla bi se voditi do sutra kao i polemika ATI v nVidia, amd v intel i slično u IT svetu. Shodno tome bilo bi super da se uradi neko proširenje ili nastavak kao što je rečeno sa malo više detalja.
    Ili kao što je neko naveo napisati detaljnije barem tu optimizaciju npr.
    Evo danas sam se baš poveo tom pričom, i video koliko sam nepotrebnih stvari ostavio uključenih u joomli. Nemam tu posetu da bi se sabiranjem osetila razlika od kb, ali je lepo nauciti nešto novo i steći dobre navike za dalje.

    Svako dobro!

  27. Joomla je za amatere! Svaki klinac koji misli da zna nesto svom rodjaku napravi Joomla web sajt time sto sa rapidserbia.com skine Joomla temu i lupi je na sajt, i pritom unisti temu svojim “znanjem”.

    Postoji stvarno jos dosta dobrih CMS-ova, koji se koriste u Srbiji jako puno, i uporedjivanje dva CMS-a poput Joomle i WP-a na nivou broja upita i optimizovanosti koda nije dovoljna.

Ostavi komentar