Svake godine Eurosong , ili ti Evrovizija, potvrđuje neka nepisana pravila pri glasanju. Postoje grupe zemalja koje vrlo slično glasaju a takođe i među sobom dele glasove. Uz pomoć male statistike probao sam da utvrdim koje su te grupe zemalja. Analiza je rađena prošle godine, na osnovu rezultata glasanja Eurosonga 2007.

Prvi klaster čini skandinavska grupa zemalja: Danska, Norveška, Island, Finska, Švedska. Ova grupa zemalja je po načinu glasanja vrlo homogena, gledajući sve dodeljene poene. Što se tiče dodeljivanja maksimalnih 12 poena, od 5 zemalja iz grupe čak 4 su maksimalan broj poena dale državama iz grupe. Jedino je Finska načinila malo iznenađenje i glasala za Srbiju.

Drugu grupu zemalja čine balkanske zemlje: Hrvatska, Crna Gora, Slovenija, BiH, Makedonija, Srbija. Ne čudi da su “naše” zemlje vrlo slično glasale jer smo nekada i bili jedno, i naravno nema jezičke barijere. Što se tiče dodeljivanja 12tica , sve zemlje su je dodelile zemlji iz grupe, Srbiji, sa time što je Srbija načinila izuzetak dodelivši 12 poena Mađarskoj.

Treću grupu čine zemlje Zapadne Evrope : Austrija, Švajcarska, Holandija, Belgija, Francuska, Nemačka, Rumunija (i ako nije geografski u toj grupi). Zanimljivo je da su ovo zemlje vrlo slično delile svoje poene, a da niti jedna od njih nije dala 12 poena zemlji iz grupe. Dijaspore u ovim državama su vrlo jake tako da su maksimalni poeni otišli Turskoj (4 puta) i Srbiji (2 ).

Četvrtu grupu čine uglavnom zemlje Istočne Evrope : Izrael, Moldavija, Rusija, Poljska, Gruzija, Ukrajina, Jermenija. Ove zemlje su slično glasale, a 12tice su uglavnom išle ili susedima ili Belorusiji koja prema analizi nije toliko blisko glasala kao zemlje iz grupe.

Petu grupu zemalja čine , vrlo zanimljivo, zemlje toplijih krajeva evrope: Grcka, Portugal, Spanija, Turska. Vrlo su slično delile poene, ali među sobom 12tice nisu bile zastupljene.

Zemlje koje su totalno “van pravila” , odnosno nisu ni sa kim slične, čak ni među sobom su : Albanija, Malta, Irska. Ostale zemlje, koje nisu nabrojane, ne pripadaju ni jednoj od grupa ali su im bliske (nisu totalni outlayeri).

Za kraj, parovi zemalja koje su međusobno najsličnije glasale:
- Danska i Norveška – dale su po 12 poena Švedskoj
- Hrvatska i Crna Gora – dale su po 12 poena Srbiji. Hrvatska pri glasanju više naklonjena BiH, a Crna Gora Makedoniji
- Poljska i Rusija
- Estonija i Litvanija
- Bih i Makedonija (dale po 12 poena Srbiji, 10 Turskoj)
- Izrael i Moldavija (veliki broj bodova dali Belorusiji)

Imajte na umu ova pravila.. Videćemo da li će se i ove godine ponoviti.

Analiza rađena K-Mean i Hijerarhiskom klaster analizom.

Kreiranje Fav icone
Online alat koji vam omogućava da u 3 klika kreirate svoju favikonicu. Potrebno je samo da unesete sliku n x n dimenzija , odaberete izlatnu veličinu i ikonica je tu. Fav ikona , za neupućene, predstavlja malu sličicu koja se pojavljuje u browseru pored adrese, i stoji pored naziva stranice kada se link sačuva u bookmarku.

Ćirilica - Latinica konveret
Nikada ne znate da li će vam zatrebati da tekst kucan u jednom pismu prevedete u drugo. Postoje slične desktop aplikacije, a ovo je jedna od online verzija. Može se vršiti konverzija iz .txt fajla ili tekst klasično uneti u polje.

Domen predstavlja osnovnu online identifikaciju. Potrebno je da domen bude logičan, čitak, prepoznatljiv. Međutim nekad domeni mogu imati vrlo interesantne nazive. Već sam pisao o domenu Zlatibor Vode, a već duže vreme mi oko bocka domen Vojvođanske Banke - VoBan.co.yu. Moje lično mišljenje je da je domen itekako mogao biti bolje zapisan, ovako kao reč malo smeško zvuči - voban. Primer dobrog domena je NazivBank , kao recimo domen Komercijalne banke KomBank.com , gde se fantastično uklopio dodatak .com na sam naziv banke. Mislim da bi i domen Vojvođanske Banke VoBank lepše zvučao, ma koji nastavak bio.

photo by Hamed Saber

Veoratno je opravadnje to što su ljudi želeli što kraći domen, ali nije sve u tome. Čemu ova priča? Ne bi bilo baš prijatno ako po modelu Vojvođanske banke sutradan Šabačka banka registruje svoj domen, ili nedaj bože Sjenička banka.

Pre par meseci sam krenuo u potragu za stručnim tekstovima iz Online PR oblasti. Prva zamisao je bila da u nekoj offline prodavnici nađem neku zanimljivu knjigu. Nije bilo rezultata tako da sam literaturu morao da potražim online. Naj kompletniju bazu stručnih tekstova iz te oblasti sam našao na sajtu veza.biz , autora Miodraga Kostića. Zbog preglednosti sam sve tekstove ubacio u jedan dokument, uz njih i tekstove iz Internet Marketinga. U međuvremenu sam dobio i odobrenje gospodina Kostića da dokument objavim na svom blogu. Tekstovi su izuzetno dobro napisani i siguran sam da će mnogima biti od koristi.

Download: Internet Marketing i Online PR

Imate Audi iz 1975, već duže vreme ne možete naći deo koji se pokvario. Rešenje je jedino auto otpad… Može se reći da postoji još jedno rešenje. Pak druga situacija… Pre par godina ste kupili novog Forda, pokvario se upravo deo koji ne može da se nađe u Evropi. Rešenje za obe situacije je jednako. Sajt carpartswholesale.com će vam omogućiti da pronađete deo koji vam je potreban za automobil.

Iz svega par koraka dolazite do željenog dela. Najpre birate godinu proizvodnje i model automobila. Za svaki od modela prikazuje se ogromna lista delova, a kasnije za svaki od delova i proizvođač. Na sajtu postoji i online podrška tako da će ljubazni Amer u svakom trenutku kroz chat moći da vam pomogne. Sajt je fantazija za ljude koji se bave old tajmerima jer ima delova i za modele stare više od 50 godina. Jedino što sigurno nećete moći da nađete su delovi za Yuga, a i što bi kada se kod nas mogu naći na svakom kiosku.

Sa tehničke strane gledano, sajt je odličo urađen. Na svakoj stranici imate linkove samih podkategorija, tako da je navigacija najbolja moguća. Pretraga takođe odrađuje veliki deo posla. Dizajn takođe kvalitetan.

Postavlja se pitanje : kako kupiti? Postoje 2 solucije. Prva je da imate rođaka u Americi koji će vam odraditi kompletan proces plaćanja i nabavke, i za neki od praznika, pri prvom dolasku prebaci i sve delove koje ste naručili. Drugi način je kupovina iz Srbije, preko E-dućana , gde će za vas obaviti kupovinu i dostavku, bilo koji proizvod da je u pitanju. Siguran sam da je sajt carpartswholesale.com pravi raj za automehaničare i one kojima je stalo da stari auto jednostavno proradi.

Evidentno je da Facebook kod nas u poslednje vreme doživljava pravi bum. U prilog ide i podatak da je mreža Srbija za 4 ipo meseca uvećana 3.5 puta. Počev od 1. januara 2008. kada je brojala 27.000 , mreža Srbija na Facebooku trenutno broji oko 97.000 registrovanih. Odličan metod širenja mreže, transparentnost profila, i socijalno umrežavanje doprineli su da Facebook za kratko postane svakodnevna web destinacija Srba.

Realan broj Srba na Facebook mreži je mnogo veći. Određeni procenat ljudi pri registrovanju ne odabere lokaciju kojoj će pripasti, a dosta je i onih koji se prijave na zemlju u kojoj žive ili univerzitet koji pohađaju. Ipak, sa druge strane, daleko smo po brojnosti od drugih zemalja, gde se broj registrovanih meri u par miliona.