Nisam mogao da sakrijem oduševljenje nakon pročitanog teksta na Draganovom blogu. RainDog mi je nagovestio da se tako nešto može desiti, a sad već postoji i potvrda : BlogOpen, drugi za redom, biće ove godine održan u Boru. Možda će nekome biti čudno, zašto baš u Boru, ali postoje čvrsti argumenti da je upravo Bor zaslužio organizaciju jednog ovakvog događaja.

Imam više razloga za oduševljenje, prvi je taj što sam iz Bora,drugi što sam dobrim delom učestvovao u oživljavanju borskog internet neba, od 2004. kada smo kao Web Tim “Bor030″ pokrenuli Portal bor030.net. Treći razlog je moje lično poznanstvo sa gospodinom RainDogom i podrška borskom blogingu. Koliko je Bor030 zaslužan za oživljavanje borskog internet neba, toliko je RainDog glavni pokretač blog ideje u Boru. Nakon bloga OpštinaBor.com krenuli su da se ređaju i ostali blogovi, bor030 Blog , dedabor , kisobranblog, grne, borsky, misko… ne želim nekog da izostavim, ali ću morati jer nas ima puno. U prilog celoj priči ide i Draganov tekst na temu najuticajnijih blogova u regionu gde se u top 10 nalaze i 2 borska blogera, Deda i RainDog.

Brestovačka Banja - BlogOpen 2008

Prema prvim najavama BlogOpen će se održati 4. i 5. oktobra u Brestovačkoj Banji, nadomak Bora. Sve zvanične informacije će naravno biti date na sajtu blogopen.eu . Više slika Brestovačke banje možete pogledati u galeriji Bor030.net. Ovo je velika čast i izazov za borske blogere da se pokažu kao pravi domaćini. Posebno mi je drago što su Miloje Sekulić i Dragan Varagić zvanično podržali inicijativu da se BlogOpen ove godine održi u Boru.

Svake godine Eurosong , ili ti Evrovizija, potvrđuje neka nepisana pravila pri glasanju. Postoje grupe zemalja koje vrlo slično glasaju a takođe i među sobom dele glasove. Uz pomoć male statistike probao sam da utvrdim koje su te grupe zemalja. Analiza je rađena prošle godine, na osnovu rezultata glasanja Eurosonga 2007.

Prvi klaster čini skandinavska grupa zemalja: Danska, Norveška, Island, Finska, Švedska. Ova grupa zemalja je po načinu glasanja vrlo homogena, gledajući sve dodeljene poene. Što se tiče dodeljivanja maksimalnih 12 poena, od 5 zemalja iz grupe čak 4 su maksimalan broj poena dale državama iz grupe. Jedino je Finska načinila malo iznenađenje i glasala za Srbiju.

Drugu grupu zemalja čine balkanske zemlje: Hrvatska, Crna Gora, Slovenija, BiH, Makedonija, Srbija. Ne čudi da su “naše” zemlje vrlo slično glasale jer smo nekada i bili jedno, i naravno nema jezičke barijere. Što se tiče dodeljivanja 12tica , sve zemlje su je dodelile zemlji iz grupe, Srbiji, sa time što je Srbija načinila izuzetak dodelivši 12 poena Mađarskoj.

Treću grupu čine zemlje Zapadne Evrope : Austrija, Švajcarska, Holandija, Belgija, Francuska, Nemačka, Rumunija (i ako nije geografski u toj grupi). Zanimljivo je da su ovo zemlje vrlo slično delile svoje poene, a da niti jedna od njih nije dala 12 poena zemlji iz grupe. Dijaspore u ovim državama su vrlo jake tako da su maksimalni poeni otišli Turskoj (4 puta) i Srbiji (2 ).

Četvrtu grupu čine uglavnom zemlje Istočne Evrope : Izrael, Moldavija, Rusija, Poljska, Gruzija, Ukrajina, Jermenija. Ove zemlje su slično glasale, a 12tice su uglavnom išle ili susedima ili Belorusiji koja prema analizi nije toliko blisko glasala kao zemlje iz grupe.

Petu grupu zemalja čine , vrlo zanimljivo, zemlje toplijih krajeva evrope: Grcka, Portugal, Spanija, Turska. Vrlo su slično delile poene, ali među sobom 12tice nisu bile zastupljene.

Zemlje koje su totalno “van pravila” , odnosno nisu ni sa kim slične, čak ni među sobom su : Albanija, Malta, Irska. Ostale zemlje, koje nisu nabrojane, ne pripadaju ni jednoj od grupa ali su im bliske (nisu totalni outlayeri).

Za kraj, parovi zemalja koje su međusobno najsličnije glasale:
- Danska i Norveška – dale su po 12 poena Švedskoj
- Hrvatska i Crna Gora – dale su po 12 poena Srbiji. Hrvatska pri glasanju više naklonjena BiH, a Crna Gora Makedoniji
- Poljska i Rusija
- Estonija i Litvanija
- Bih i Makedonija (dale po 12 poena Srbiji, 10 Turskoj)
- Izrael i Moldavija (veliki broj bodova dali Belorusiji)

Imajte na umu ova pravila.. Videćemo da li će se i ove godine ponoviti.

Analiza rađena K-Mean i Hijerarhiskom klaster analizom.

Tradicionalni “Dani karijere” održaće se i ove godine, u Beogradu 10. i 11. aprila u Genex Impuls Holu , Novom Sadu 14. i 15. u holu Master Centra Novosadskog Sajma, i Nišu 17. i 18. aprila. na Elektronskom fakultetu. Career Days u glavnom posećuju studenti koji su tek diplomirali, ili oni kojima je ostalo par ispita do završetka. Prednost Career Days-a je u direktnom kontaktu sa vrlo jakim firmama. Na svakom štandu možete ostaviti svoj CV, i nadati se da će vas pozvati. Baš iz razloga što su firme vrlo jake, nemojte očekivati da će vas masovno zvati svako kome ostavite svoj CV. Tome u prilog ide i podatak od prošle godine, kada je Career Days u Beogradu posetilo oko 7.000 kandidata.

Dane karijere sam posećivao nekoliko prethodnih godina , i ako tad nisam planirao da konkurišem za posao, želeo sam da se informišem i ostvarim bilo kakve kontakte sa firmama. Na par mesta sam i predao CV, i nije baš ostalo samo na tome. Sigurno je da nisam bio interesantan kao redovan student 4. godine , sa 8 ispita do kraja, međutim imao sam 2 poziva. Prvi je bio iz Telenora, vezan za Junior Operatera, a drugi iz Alpha Banke kada su me informisali da sam unet u internu bazu podataka.

Iz razgovora sa većinom firmi sam zaključio da veliku prednost u skorašnjim konkursima daju ljudima koji su CV predali na Danima Karijere, pre nego onima koji se prvi put prijave tek po konkursu. Ako tražite posao, svakako se isplati da odštampate svoj CV u 10-ak primeraka i “skoknete” do “Career Days-a”. Ako ne želite da se zaposlite jer ste tek pri sredini studija, čak i tad obiđite “Career Days” i informišite se koji se profili traže, ugovorite praksu, prikupite informacije… Osmeh na lice, fina komunikacija, predstavite sebe i srećno!

Za više informacija: www.careerdays.org.yu

Često mi se dešavalo da se zaglavim u administraciji Joomle, skoknem do Joomla foruma , da danima radim na podizanju sajta, i na kraju da sajt napokon završim. Kasnije, isti taj sajt održavam… Sve je bilo vezano za računar. Monitor, ja, administracija, komentari na forumu. Onda je došao Joomla Day , i tu ukapiram da nisam sam i da ima najmanje 200 ljudi koje Joomla CMS itekako zanima.

Zahvaljujući JoomlaSerbia zajednici u Beogradu je 17.11. 2007. prvi put održan dan Joomle. Iako je vreme bilo vrlo loše ipak se okupio veliki broj ljudi, koliko sam shvatio i sami organizotori su bili iznenađeni. Prezentacija kreće, najpre se prisutnima obratio Marko Milenović, glavni i odgovorni za Joomlu u Srbiji. To je za mene bio vrlo interesantan trenutak jer u poslednje vreme sam u glavnom ja bio taj ko je svojim kolegama i prijateljima pričao o Joomla CMS-u, a sad eto neko stoji ispred mene i o Joomli priča. Odmah mi je bilo jasno da se neću pokajati što sam došao na Joomla Day. Nakon uvodne reči organizatora usledila je priča Ivana Jelića o OpenSource zajednici, a odmah nakon toga i reč sponzora [S]ezamPro-a. Milan Cvetić nas je zatim uveo u osnove Joomle, instalaciju, administraciju, komponente, module… Nekima je ovaj deo bio itekako poznat pa su imali priliku da utvrde gradivo. Između svakog predavanja bile su pauze za kafu, sokić, alkohola naravno nije bilo

Joomla Dan se sve više zahuhtavao, usledilo je predavanje Milice Sekulić , web dizajnera, koja je govorila o kreiranju templejta od nule. Bilo je korisno čuti ideje kreiranja šablona, ali moram priznati da su možda bitni detalji bili nekako preskočeni. U svakom slučaju sam shvatio da moram više poraditi na svom znaju vezanom za CSS, iako imam dobro iskustvo sa modifikacijom templejta. Zatim je usledila pauza za ručak, na naše veliko iznenađenje bio je fantastičan, ketering kakav skoro nisam video, još jedan plus za JoomlaSerbia ekipu, naravno i za konobare koji su se polomili oko nas. Nakon ručka dolazi definitvno najbolji deo dana. Gostujući predavač Dragan Đorđević, iz naše bratske Crne Gore , sproveo je fantastično prezentaciju vezanu za SEO i SEF. Bio sam oduševljen, shvatio sam da je ono što ja znam o tome samo trećina cele priče, i sve u svemu izuzetno korisno predavanje. Ali tu nije kraj, na scenu se vraća Marko Milenović sa još boljom pričom o sigurnosti Joomla CMS-a , mada se priča odnosila i na CMS uopšte. 90 posto stvari nam je bilo poznato, a da to nismo ni znali. Način prezentovanja je bio odličan i odmah me je naveo da malo više razmišljam o sigurnosti CMS-a, jer je to sigurno crna tačka rada.

Nadam se da će se neka od predavanja uskoro naći na internetu, pa ću se potruditi da ih i odavde linkujem. I na kraju priče, bio sam umoran od celodnevnog programa, ali punog srca jer sam imao šta čuti. Tokom programa sam više puta osetio izuzeno pozitivnu atmosferu u vazduhu, nije ni čudo kada se u jednoj sali našlo preko 200 Joomla fanova. Siguran sam da je ovo samo početak Joomla aktivnosti u Srbiji. Pred nama je lepa budućnost (a kad nije bila)