Coworking & Coliving budućnost koja je već stigla

U Beogradu je od 9. do 11. održana prva međunarodna konferencija o coworking i coliving konceptu u Jugoistočnoj Evropi. Vrlo osvežavajuće teme o radu na daljinu, rural habovima, coliving konceptu, coworkign prostorima, uz puno sjajnih primera iz sveta, kao najava sadašnjosti i budućnosti koja dolazi. 

Šta je coliving, ko su digitalni nomadi, šta se krije iza coworking centara, koji su to biznis modeli rada, koliko uopšte ljudi radi iz tih prostorija u Srbiji, šta se dešava u drugim zemljama, ko sve pretvara svoj prostor u coworking, šta je gik ekonomija i ostalih hiljadu zašto – hiljadu zato rečeno i izgovoreno tokom trodnevne konferencije. 

Moj prvi susret sa ozbiljnim internacionalnim konceptom coworkinga desio se pre 3 godine na Tajlandu u čuvenom nomadskom gnezdu Chiang Mai (Čang Mai). Bio sam pozitivno šokiran brojem stranaca koji tu rade. Digitalni nomadi su osnova cele priče, a polako i mi kao država to prepoznajemo, pa je tako već tokom otvaranja CCC SEE konferencije najavljeno i ukidanje poreza na sve "œdigitalne" strance koji kod nas borave i rade u vremenskom okviru od 90 dana. 

Konferenciju su svečano otvorili Miroslav Mijatov, organizator konferencije i Ana Brnabić, predsednica Vladi Republike Srbije. 

Carsten Foertsch iz Deskmag-a nam donosi pogled na coworking priču iz bliske budućnosti. U Nemačkoj je taj koncept na drastično većem nivou, po ponudi, a verovali ili ne nižem nivou po samoj strukturi cena. Carsten kaže da čak i hoteli pretvaraju svoje lobije u coworking prostore. 27 odsto coworking prostora u Nemačkoj ima više od 1.000 kvadrata. Naravno da ne čudi cela priča. Sprega IT – digitalni posao – freelanceri – digitalni nomadi u zbiru daje jednu revoluciju prostora i koncepta kancelarije. Sve je postalo jedan tako dobar pank, sloboda rada gde želiš i kad želiš, uz naravno završetak svih taskova koje ti je šef odredio.

Rad od kuće ili rad iz kancelarije? Posebna tema o kojoj se tek može naširoko pisati. Carsten navodi da je najveća prednost rada iz coworking centra ili kancelarija u okviru istog zapravo taj timski rad. Pojedinci uvek mogu raditi od kuće, ali timovima je često potreban taj fizički kontakt radi boljeg razumevanja. Prošle godine sam čuo jedan vrlo interesantan koncept rada koji se zove remote-friendly, što u praksi znači da ne radiš stalno od kuće, niti imaš obavezu da si uvek u kancelariji. To je nešto između coworkinga i rada od kuće, momenat interesantan i timovima, gde često svoje zadatke završavaš od kuće, a po koji dan ceo tim provede zajedno u coworkingu. Carsten je gotovo sigurno mislio upravo na te timove. 

Mina Stefanović iz DELI Niš Coworkinga je iznela jako zanimljive i unikatne statističke podatke. Brojke umaraju ali su posebno interesantne. Od svih coworking prostora u Srbiji, 43% je u Beogradu. Broj stanara eksponencijalno raste, sa oko 400 u 2017. godini, na oko 1.500 u 2019. Polovina stanara je iz IT industrije. 35% stanara su žene, 65% muškarci. Prosečna mesečna članarina iznosi 100 evra, unutrašnjost Srbije oko 60, Vojvodina 80, Beograd 135 evra. 

Nisu svi novootvoreni hub-ovi uspešni i finansiranje nije jednostavno. U "œFuck Up" panelu smo mogli čuti kako je propao ShareSquare u Beogradu, moram priznati, moj omiljeni coworking prostor do sada. Ryo Ragland, bivši vlasnik ShareSquarea kaže da bi promenio dosta toga, da sada ponovo počinje. Kao prvu grešku navodi preveliki prostor, koji je sa sobom vukao i skupu zakup. ShareSquare je u potpunosti bio oslonjen na prihod od izdavanja, bez projekata, što nije bilo lako, obzirom da je koncept "œanti-cafe" naplate po vremenu provedenom, a ne po fiksnom danu doneo sa sobom i preveliku fleksibilnost i nesiguran prihod. Ryo kaže da je od početka priče fokus bio na stvaranju zajednice i "œskill-sharingu" zato postoji ideja da sajt ShareSquare nastavi svoj život u nešto drugačijoj formi. 

Ja bih lično dosta toga mogao da napišem u svom iskustvu u ShareSquareu, ali dovoljan je i podatak da smo kolega coworker i ja, 2 meseca pre stopiranja rada ovog prostora, negde u maju mesecu 2019, videli poluprazan prostor i pitali se kako se vlasniku isplati. Plašili smo se da će se tako nešto desiti jer je priča bila i previše fleksibilna, anti-kapitalistička prema nama stanarima, po mnogo čemu drugačija od coworking centara koji će se tek otvarati, sa velikim fokusom na zajednicu. Možda je ShareSquare previše bio okrenut ka strancima, manje ka domaćoj publici, sticao se utisak na momente.Da ne dužim, rado ću se sećati 18 meseci provedenih u ShareSquareu. 

Coliving, coworking i turizam

Posebna priča sa velikim potencijalom. Najpre je prvog dana konferencije Martin Cuff, konsultant na projektu SerbiaCreates, govorio o novim generacijama putnika, digitalnim nomadima koji su voljni da istražuju svet i neke nove destinacije, pri čemu im posao ne trpi jer ga obavljaju iz coworking centara u gradovima koje obilaze. Takozvani Gig Economy, ili još slađi naziv Flat white Economy koji je upotrebio Koffi Oppong, su nova radnička revolucija rada odakle god, počev od stana, preko kafića, do coworking centara, u nekom digitalnom svetu bez fizičke proizvodnje, gde se usluga za druge stvara i naplaćuje dok ispijaš kafu u kafiću industrijal stila. Mojim roditeljima je čudno, ja sam naviko, a našoj deci će sve to biti kao "œdobar dan". 

Digitalni nomadi su turisti koji su skloni boravcima i od po mesec, dva u jednom gradu. Martin Cuff posebno naglašava predrasude kao faktor koji utičena putovanja, posebno izražen kod starijih generacija koje se sećaju ratova na ovim prostorima i NATO bombardovanja, a koje mlađe generacije ne prepoznaju, otvoreni da upoznaju nove zemlje. Puno potencijala imamo u ovome, posebno kada znamo šta naša zemlja strancima može da ponudi. 

Coliving koncept je tek posebna tema i o njoj smo imali prilike da čujemo trećeg dana, kada se konferencija preselila u Mokrin House. Gui Perdrix iz Co-Liv-a i Bryce Willem iz Cutworka su održali fantastično predavanje koje je retko čuti na našim prostorima. Coliving, istorijski gledano, postojao je još davne 1875. godine u formi zajedničkog života radnika, samo što poslovi koje su radnici obavljali nisu bili digitalni. Vlasništvo nad nekretninom, kao zvezda vodilja života, zamenjeno je opcijama pristupa, odnosno izdavanju. U kombinaciji sa poslom putem interneta i težnjom da se obiđe svet, coliving je došao kao logičan korak. 

U SAD je 1989. godine 6% radne snage sebe prepoznavalo kao freelance radnike, dok se danas čak 40% izjašnjava da pripadaju freelancer vrsti radnika. Meni ovaj podatak deluje neverovatno ali sam dobro pročitao šta je pisalo na slajdu. Ljudi koji rade od kuće su često usamnjeni a coworking i coliving su način da se samoći stane na put. Ako samostalno radimo ne znači da moramo biti sami u prostoriji. 

Gui i Bryce su naveli neke interesantne primere koje vredi dalje proguglati, a to su: Oyo coliving, Starcity coliving, Zok coliving, Hamlet coliving, Bed n Build, Common, TheKohab, Bad Press.

Cena boravka u Coliving objektima se u inostranstvu kreće od 400 do 900$ mesečno, gde je Mike LaRossa iz Coworkaholica kao primere pomenuo Kankun u Meksiku i Čikago u SAD (uz komentaR: ko još preko zime želi biti u Čikagu?).

Ruralni turizam i coliving

Sa jedne strane se govori o spašavanju sela, dok sa druge strane imamo koncept rada na daljinu (remote work), što u spoju upravoznači stvaranje Rural Hub-ova i otvaranje coliving prostorija na selima. Posebno treba obratiti pažnju na Vrmdžu kod Rtnja i iskreno se nadam da će sličnih projekata biti sve više.

U jednom od panela pomenuti su i primeri Smart village u Švajcarskoj, Huntly hive u Škotskoj, The good hub u Kanadi, Coromandwl comunity hub na Novom Zelandu, Coconat Coliving u Nemačkoj. 

I sam Mokrin House u kome smo boravili je upravo kreiran po tom konceptu. Ivan Brkljač je osim uvodnog i završnog govora trećeg dana konferencije poveo u mini turu obilaska „Mokrin House“ farme (gusaka, voća, povrća, začinskog bilja) sa koje se proizvodi koriste za potrebe ovog coliving prostora. Tu je zvanično konferencijsko druženje sa preko 200 učesnika bilo završeno.

Zašto je konferencija „Coliving & Coworking Conference SEE“ pun pogodak?

Pre svega jer okuplja ljude i kreira jednu novu krovnu zajednicu onih koji svakoga dana rade na kreiranju coworking zajednica. Inostrani predavači su pun pogodak i bez njih konferencija ne bi imala smisla. Srbija je na početku, ali na dobrom putu da razvije jaku, kvalitetnu, šarmantnu i poželjnu coworking i coliving priču. Turizam je sastavni deo nje. Ogromna ekspanzija poslova na daljinu ide u prilog. Ne možemo ni da zamislimo šta nas sve lepo čeka na polju coworking & coliving koncepta.

Konferencija nastavlja svoj put ka Hrvatskoj. Naredne godine od 18. do 21. oktobra Rovinj će biti domaćin novih coworking & coliving priča.