Coworking – zajednica i kultura koja dolazi

Događaji / 11. 11. 2015. / Autor: Miloš Petrović

Kada sam nakon više godina rada od kuće i kafića poželeo da iznajmim prostorije, umesto nekog hladnog i zabačenog lokala odlučio sam se za coworking prostor. Nekoliko meseci boravka u takvom prostoru me je i motivisalo da napišem ovaj tekst, sa svim prednostima i manama. Coworking je ipak nešto mnogo više od prostora.

Definicija coworkinga

Bežim od pisanja engleskih reči, ali ću u ovom tekstu ipak koristiti coworking, jer kovrking napisano, gubi svoj identitet.

Za one koji se prvi put susreću sa ovim pojmom, evo i definicije: Coworking predstavlja rad u kancelariji ili posebno sređenom radnom prostoru koje deli više nezavisnih pojedinaca ili timova.

Coworking danas koriste, pre svih, frilenseri, preduzetnici, udruženja građana, poslovni ljudi koji često putuju, firme manje veličine, timovi. Coworking ne koriste velike kompanije koje imaju svoje prostorije. Coworking prostori često nude i mnogo više od samih prostorija i to su najčešće knjigovodstvene usluge, prijem fizičke pošte, sale za sastanke i prezentacije.

Tilda coworking – Niš

Coworking ide ruku pod ruku sa razvojem frilensinga. Znate i sami da se koncept i rada poprilično promenio razvojem interneta. Najprostije govoreći, internet je izrodio frilensere (slobodne i samostalne radnike), a coworking je potreba da se oni na neki način okupe u jednoj fizičkoj tački.

Zašto coworking?

Razlozi zbog kojih se ljudi opredeljuju za coworking su najčešće: smanjenje fiksnih troškova, razdvajanje posla od kuće, upoznavanje kolega iz iste ili slične branše, poboljšanje društvenog života, povećanje produktivnosti.

Kao nezavisni pojedinci ili timovi, mnogi na ovaj način prkose radnom vremenu "œod 9 do 5" jer dobar broj coworking prostora radi duže, neki i 24 sata, samim tim korisnici prostora dobijaju na fleksibilnost.

Frilenser je čudna sorta, a coworking idealno mesto gde će on dobiti sve što mu je potrebno.

Moje iskustvo sa coworkingom

Moram priznati da sam u Beogradu obišao više lokacija. Bilo mi je jako važno da osetim atmosferu, upoznam ljude koji vode računa o prostoru i naravno uporedim cene. Prvi i drugi prostor mi se nisu dopali, neću ih imenovati jer je to vrlo subjektivna ocena. Daleko od toga da su bili loši, jednostavno nisam osetio energiju koju sam tražio. Tek kod trećeg prostora, u mom slučaju InCentra, dobio sam ono što sam tražio. Pretraga i upoznavanje prostora je definitivno obavezna, a sam konačni izbor je potpuno individualan, i tu posebnih preporuka i recepta nema.

InCentar – Beograd

Ja lično nisam imao neke posebne želje. Radni sto mi je bio savim dovoljan, a kancelariju za sastanke sam koristio prosečno po sat vremena nedeljno. Devedeset posto mojih prijatelja me je pitalo "œjel ste svi odvojeni pregradama", što pokazuje interesante predrasude o coworkingu.

Mnoge brine gužva. U mom slučaju, bilo je situacija kada sam potpuno sam radio u tom velikom prostoru, do situacije da je još 10 ljudi oko mene. "œStanari" coworking centra obično vremenom sami izgrade kulturu ponašanja, a ja lično problema nisam imao.

Ipak, jedan tip coworkera mi je odudarao od ostalih, definisaću ih kao "œasocijalne coworkere", koji ne umeju ni dobar dan da kažu, a rade sto pored tebe. Sa te strane odmah savet: ako dolazite u coworking prostorije, budite otvoreni od početka. Coworking nema zidove, pa ih nemojte ni sami graditi.

Coworking vs rad od kuće

Većina ljudi koje sam sretao u coworking prostorijama je pre toga radila od kuće. Na osnovu svog iskustva želim da vam uporedim ova dva načina rana. Â Celu analizu ću sagledati iz četiri ugla: troškova, produktivnosti, lokacije i društva.

1. Troškovi

U coworking prostoru svakako štedite umesto da ste prostorije iznajmili sami, ali u odnosu na rad od kuće, troškovi su logično veći. Zavisno u kom gradu i koliko daleko živite, rastu vam troškovi transporta i hrane. U Beogradu, primera radi, ukoliko svakodnevno putujete do kancelarija, imaćete gradski prevoz ili automobil, kako god, trošak od minimum 2.000 dinara mesečno postoji. Idealno ako ste jako blizu pa ispešačite, nema troškova i dobro je za zdravlje

Troškovi hrane su možda i najveći. Prosečno na poslu konzumirate barem dva obroka, što je minimum 300 pa i više dinara dnevno, zavisno da li volite brzu hranu ili restorane. Prednost je svakako što vam taj obron neko drugi spremi.

U odnosu na rad od kuće, plaćanje coworking kancelarija je takođe trošak i varira od 50 evra, u manjim gradovima, do 150 evra, koliko je prosečno u Beogradu. Kada se sve sabere, ulaskom u coworking priču troškovi vam rastu.

Sve je to zanemariljivo, ako naravno povećate produktivnost i prihod.

Savet: ako ste tek krenuli sa poslom, imate male ili nestabilne prihode, ipak će rad od kuće ili iz kafića biti dobar za početak. Ukoliko imate stabilan posao (uvek mi na pamet dođu programeri koji frilensuju za strano tržište), dobar prihod i želju da se malo socijalizujete, dileme nema da je coworking dobra opcija.

2. Produktivnost

Kancelarije su svakako ozbiljniji prostor za rad u odnosu na kućnu atmosferu. Ipak, ovaj segment je potpuno individualan. Na svom primeru mogu reći da mi je produktivnost u kancelariji porasla, sve je delovalo ozbiljnije i imalo svoju svrhu zašto sam tu. Ovo je segment koji prosto morate da testirate.

Apolo – Novi Sad

Produktivnost označava količinu i kvalitet urađenog posla za određeno vreme. A kad smo kod segmenta vremena, postoje šanse da ćete dosta vremena izgubiti u prevozu, što je gotovo sigurno ako živite na periferiji Beograda. Definitivno treba uračunati i to vreme u celu ovu priču, jer nije uopšte zanemarljivo ako sat i po dnevno niste za tastaturom već u "œpedesetici" (ozloglašena autobuska linija prim. aut.)

3. Lokacija

Mnogi coworking prostori se nalaze na jako dobrim lokacijama, bilo u centru ili u nekom delu grada koji je okružen kompanijama iz vaše branše. U oba slučaja se vrlo lako može desiti da vam ta lokacija donese i veću interakciju sa kolegama i prijateljima koje ne viđate često.

4. Društveno-psihološka strana

Segment koji se ne može izmeriti novcem ili povećanom produktivnošću, ali svakako može upoznavanjem novih ljudi, većom interakcijom sa ljudima iz struke, velikim osveženjem u odnosu na situaciju kada ni sa kim ne progovorite ceo dan. Ovaj segment priče često nema cenu, jer upravo iz novih poznanstava mogu proizaći i novi projekti, samim tim i veći priliv novca. Ako ništa drugo makar ćete svakog dana imati sa kim da odete do paba u kraju.

Mane coworkinga

Kao primarnu i verovatno jedinu manu mogu da navedem vezanost za jednu lokaciju. To primarno zavisi od vašeg digitalnog nomadstva i navika. Ako prostor plaćate na mesečnom ili višemesečnom nivou, postoje šanse da u određenom periodu godine vrlo retko odlazite u coworking prostor. Ta situacija je posebno naglašena ako ste kao frilenser navikli na potpunu fleksibilnost i promenu prostora.

Konkretno, meni je preko leta jako teško padao boravak u coworking prostorijama u centru Beograda. Putovanje GSP-om i sto stepeni na asfaltu u junu i julu su katastrofa veličine Hirošime. Takođe, navikao sam da u periodu proleće-leto dosta putujem, pa je coworking prostor u tom periodu meni ličio na vezivanje bez potrebe.

U zavisnosti od toga koliko često putujete, koliko ste navikli na fleksibilnost i da li želite da ste stalno u istom mestu, zavisi i dužina vaše potrebe za coworking načinom rada. Rešenje je u predviđanju i kratkoročnim coworking ugovorima, jer je i coworking prostor fleksibilan. Idealno da iz meseca u mesec predviđate i odlučujete da li ćete boraviti u prostorijama u centru Beograda ili na tri meseca otići na Tajland.

Coworking kao zajednica

Coworking je ipak i nešto mnogo više od svega gore navedenog. To je šansa da se razvijaju zajednice oko određenih oblasti, bilo da su u pitanju zajednice programera, dizajnera, marketara, lektora, NVO sektor. To kod nas fantastično radi StarIt ekipa. Coworking je šansa da se družite i udružite, povežete, delujete.

U Srbiji su najrazvijenije coworking zajednice u Beogradu, Nišu i Novom Sadu. Verujem da će i ostali gradovi, razvojem frilens poslova, dobiti svoje coworking prostore. Na Fejsbuku postoji i grupa koja objedinjuje ovu priču. Coworking je prednost po mnogo čemu. Coworking će u Srbiji tek rasti i razvijati se, kroz nove ljude koji dolaze, nove ideje, proširenja dosadašnjih koncepata, nove prostorije koje se otvaraju, nove zajednice koje se formiraju.

Bonus priča

Neposredno pre puštanja ovog teksta naleteo sam na odličan TV prilog Al Jazeera televizije, koji će odlično dopuniti sve napisano.