Deca i roditelji na Fejsbuku

Fejsbuk nam u poslednje vreme iskače iz televizora, štampe, auta, frižidera…  možda se i previše govori o njemu. Javnost se vrlo lako lepi na sve Fejsbuk teme, a nekako im je omiljena bezbednost, privatnost, Fejsbuk crna hronika. Za kratko vreme sam učestovao na video konferenciji, a ubrzo i kao predavač u osnovnoj školi. Nosim sa sobom zanimljive povratne informacije.

Sajt Fejsbuk Srbija mi za sada ne donosi nešto posebno novca (30 eura mesečno od Google Adsensa, eventualno ako uleti neki sponzorisani tekst), iako je poseta oko 2.000 unikata dnevno, ali sa druge strane imao sam više TV gostovanja, predavanje na E-tvrđavi, okrugli sto u Boru, predavanje u osnovnoj školi.

Posebne utiske nosim iz osnovne škole „3. Oktobar“ u Boru gde sam na poziv Mirjane Spasić, nastavnice te škole, održao dva predavanja. Prvo predavanje, pod nazivom „Moj drugar Fejsbuk“ kao ciljnu grupu imalo je decu. Želeo sam da zaobiđem neki pompezni naziv i da što više dece privučem. U glavnom su to bili đaci od 5. do 8. razreda. Prvi deo predavanja je bio totalno zabavnog karaktera, više sam glumio Branka Kockicu nego što sam držao prezentaciju, ali mislim da sam time deci uspeo da privučem pažnju i usmerim ih na ono što je sledilo: saveti vezani za privatnost i slučajevi iz prakse (krađa lozinki na internetu, pokušaji iznude novca putem Fejsbuka…)

Deca su odlično reagovala i prezentaciju pažljivo slušala. Dobro, tu i tamo sam morao da ih smirujem, njih stotinak, ali sam generalno bio jako zadovoljan njihovom pažnjom.

Povratne informacije koje sam uspeo da izvučem od dece:
– 70 do 80 posto ima profile na Fejsbuku
– Nikako ne žele da vide svoje roditelje na Fejsbuku
– Fejsbuk im je glavna zabava na internetu
– Koriste mali fond reči na Fejsbuku
– Na časovima informatike prvo što urade je logovanje na Fejsbuk
– Neki nastavnici komuniciraju sa decom putem Fejsbuka, čak i u svrhu nastave
– Neki od njih imaju i više od jednog profila

Oduševio me je odnos dece i podizanje ruku, kao u školi 🙂 Jedan mali je uporno podizao ruku, sve dok mu nisam dao reč. Tada je pred svima priznao da je svoju lozinku dao drugaru, koji je kasnije promenio njegovu sliku na Fejsbuku (u nekog crtanog junaka, nisam baš razumeo koji, ko će da ih pohvata). To je bila odlična prilika da svi zajedno konstatujemo da lozinku smemo samo mi da znamo.

Prezentacije za decu i roditelje su imale preklapanje nekih 20 posto, ostalo je sve bilo različito, kao i priča, intonacija, gluma koju sam imao u toku predavanja. Tu nisam bio Branko Kockica, već ozbiljni predavač, pa je možda iz tog razloga reakcija roditelja bila: tu i tamo hrkanje, bledi pogledi, šta nam to pričaš, itd… Više mi se dopala reakcija dece, priznajem. Ali dobro, to je realnost….

Roditelja je bilo 4 puta manje nego dece, drugačije su reagovali, bili su manje zainteresovani, manje su pitali…. i to je preslikana realnost sa Fejsbuka. Roditelji nisu mnogo zainteresovani za ono što njihova deca rade na internetu, manje su informatički pismeni, imaju i gomilu svojih problema, manje se posvećuju deci. To ne treba da čudi…

Primer Bora: mali rudarski grad u kome su generacije i generacije učile rudarstvo, mašinstvo, elektriku… Samo mali broj ljudi je kasnije pratio informatičke trendove. Sa decom je drugačije, oni rastu uz internet i Fejsbuk. Da li ste se nekada zapitali šta će ta deca znati sa 30 godina kada već sada sasvim solidno barataju internetom i Fejsbukom?

Fejsbuk brojke

– U Srbiji je trenutno na Fejsbuku 855.000 osnovaca i oko 390.000 ljudi starijih od 40 godina.
(podaci preuzeti Facebook oglasne statistike)

– Samo 25 posto dece želi da vidi svoje roditelje na Fejsbuku.
(anketa sajta FacebookSrbija.com)

– Fejsbuk već neko vreme stagnira u Srbiji, do sada otvoreno oko 2.25 miliona profila.