Globalno tržište, zemlje trećeg sveta i gde smo mi u svemu tome

Od svih predavača koje sam do sada imao prilike da slušam, dvoje moram posebno da izdvojim. To su Anis Uzzaman i Jalak Jobanputra, gospodin i gospođa poreklom iz Azije sa boravištem u Sjedinjenim Američkim Državama, internet preduzetnici, koji su iz prve ruke pričali o globalnom poslovanju, zasićenju web tržišta Evrope i Amerike, novim šansama. Pored svega navedenog gospođa Jalak  specijalno za MilošBlog govori i o tome gde je Srbija u celoj priči.

Predavanja sam imao prilike da slušam na ICT Spring konferenciji u Luxemburgu, u junu ove godine. Predavači su mi bili totalno nepoznati ali su me teme privukle. Bila su to dva najbolja predavanja koja sam čuo na ovoj konferenciji, vrlo pitka, realna i inspirativna, sa atraktivnim podacima i jako dobrim savetima.

Anis Uzzaman je odmah izdvojio četiri zemlje: Maleziju i Indoneziju, kao zemlje u kojima društvene mreže doživljavaju neviđeni bum, Japan i Kinu, kao zemlje u kojima su online igrice i digitalna roba meka za ulaganje.

Uz ove podatke se odlično uklapa i uvodna priče gospođe Jalak koja navodi da su Evropa i SAD prezasićena tržišta a da zajedno čime samo 15% populacije. Izvodimo zaključak da je 85% populacije na planeti na tržištima gde postoji prostor i gde postoje velike šanse za ulazak i ulaganja.

Rusija, Kina i Indija su zemlje koje beleže najveći rast bruto prihoda po glavi stanovnika, što znači da je i kupovna moć veća, što se odmah odražava i na web trgovinu. Janis naglašava da su Kina, Indija i Indonezija trenutno top zemlje po broju internet korisnika.

Što se Afrike tiče posebno se izdvajaju Kenija i Libija kao zemlje u kojima je mobilna trgovina i bankarstvo izražena u većem procentu nego u većini zemalja Evrope, navodi Anis Uzzaman. Gospođa Jalak navodi Brazil kao zemlju sa najvećom stopom rasta u oblasti elektronske trgovine.

Nova tržišta i zemlje trećeg sveta su mač sa dve oštrice. Prostora ima ali su kultura, mentalitet i navike totalno drugačije. Anis i Jalak savetuju da pre ulaska na bilo koje od tih tržišta morate ispitati apsolutno sve detalje, pronaći lokalne partnere, spremiti posebnu strategiju. Mnoga od tih tržišta su za nas Evropljane, posebno nas Balkance, neka druga planeta.

Ipak ta tržišta nisu nedostižna, a globalno poslovanje je šansa za sve ljude naše planete.

Gde je Srbija u svemu tome

Posle ovih predavanja ostala je misterija gde je Srbija u celoj priči. Iskoristio sam priliku i nakon predavanja zatražio izjavu od gospođe Jalak Jobanputra, a sada je po prvi put ekskluzivno objavljujem.

„U poređenju sa zemljama u orkuženju tržište Srbije nije razvijeno i nema toliko novca da bi privuklo strane investitore i startup projekte, kao što je to slučaj za zemljama koje sam navela na predavanju. Najveća šansa Srbije je outsourcing, razvoj i programiranje. Sjedinjenim Američkim Državama na primer nedostaju talenti iz te oblasti. Imamo jako dobro iskustvo sa programerima iz istočne i jugoistočne Evrope. Imate jako vredne i pametne ljude i fantastično radite kao programeri“ – zaključila je Jalak Jobanputra.

Mislim da ovo ne trebamo shvatiti zdravo za gotovo i da „produžena ruka“ naših dobrih programera može biti i veća edukacija ljudi u oblasti web marketinga, kako bi u celosti činili dobar tim za izlazak na globalno tržište. Najbolji primer je svakako kompanija Nordeus koja je iskoristila dobre programere, napravila dobar proizvod i uz dobar marketing i činjenicu da je reč o globalnom proizvodu svoju igricu Top Eleven lansirala u planetarnu orbitu, Facebook, iPhone, Android.. gde je sada među najpopularnijim igricama.

Da sumiram, naše tržište nije interesantno stranim investitorima kao neka druga tržišta širom planete Zemlje. Iskoristimo svoje, pre svega programerske potencijale, kreativnost i ideje, istražimo inostrana tržišta, pronaćimo partnere u tim zemljama, kreirajmo globalni biznis.