Kada je pravi momenat da otvorite svoju firmu
Jedna od raskrnica u životu. Da li nastaviti sa radom u nekoj firmi koja te guši ili krenuti u sopstveni biznis. Najveća prednost sopstvenog biznisa je što možeš izgraditi neku novu priču i pozicioniraš sebe u oblasti koju voliš. Najveća prepreka su strah i neizvesnost.
Razvoj informacionih tehnologija doprineo je ekspanziji modernog zanatstva. Puno je nas modernih zanatlija koji radimo u nekoj firmi a pored toga imamo i sopstvenu zanatsku radionicu za izradu web sajtova, fleš animacija, pisanje članaka, lektorisanje, prevođenje. I tada nastupa ključni momenat: već nekoliko meseci identično zarađuješ od primarnog posla u firmi i svoj sopstvenog posla.
Indikatori da ti je potrebno osamostaljenje:
– posao te guši, osećaš se jako nezadovoljno u firmi gde radiš
– uočavaš greške menadžmenta kompanije u kojoj radiš, sugerišeš ali te niko ne sluša
– imaš više sopstvenih biznis kontakata nego svi ostali u kancelariji zajedno
– od sopstvenog, honorarnog posla već 3 meseca imaš skoro identičnu zaradu kao u firmi gde radiš
Ako je gotovo sve navedeno tačno budi siguran da je tvoja sudbina osamostaljenje, odnosno maksimalno prepuštanje sopstvenom biznisu. Ako van radnog vremena od honorarnog posla imaš gotovo identičnu zaradu kolika će tek biti kada se u potpunosti prepustiš svom poslu.
Važno je znati da ko si u firmi zarađivao 35.000 dinara svog poslodavca si koštao + porezi i doprinosi, zbirno oko 50.000 dinara. Neka ti to bude orjentir da li možeš na belo da zaradiš svoju platu.
Ako razmišljaš o osamostaljenju posebno obratiti pažnju na sujetu. Moraš biti realan i prepoznati kod sebe sindrom „ja sam najpametniji“. Ako se pod tim okolnostima odlučiš za osamostaljenje možda ne krene sve dobrim putem. Obrati pažnju da ne preceniš sebe.
nastaviće se..
foto: ehowcdn.com
- Nema sličnih tema
Odličan tekst, slažem se u potpunosti.
Dodao bih samo da je jako bitno imati i dobre saradnike sa kojima ćete pokrenuti sopstveni biznis – preduzetništvo je često preveliki teret za jednog čoveka.
Ovih dana sam na toj prekretnici. Kao osoba koja (vise) ne voli da rizikuje, i kao muz i otac koji treba da nahrani 3 gladna kljuna, drma me ogroman strah. Odluka je donesena i duboko vjerujem da je ispravna, ali ipak tesko je ostaviti kakav-takav, ipak siguran i redovan dinar. Cijene skacu, privatizacije propadaju, izbori slijede. S druge strane, pitanje je da li mozemo da se lazemo sledecih godina pa da ne pokusamo? Puni smo sujete, plivamo u predrasudama, lako se spoticemo. Smatram da je potrebno/pametno ici samo na sigurno; dobra ideja, trziste, slaba konkurencija i da sve nije osnovni izvor prihoda, bar u pocetku. Pa sta bog da. Hvala za post, dobro mi je dosao.
Alene, stvar se definitivno komplikuje ako imaš porodicu. Ja sam se u ovo upustio dok sam još bio slobodni strelac, pa nisam imao rizik po porodicu. Dobro porazmisli i neka ti glavni reper bude zarada od honorarnog posla u poslednjih 3 do 6 meseci. Srećno
„Najveća prepreka su strah i neizvesnost.“
Заправо, ово Ñу највеће препреке за било коју Ñтвар у животу.
МиÑлим да је највећа предноÑÑ‚ ÑопÑтвеног бизниÑа иÑкуÑтво које Ñе Ñтиче таквим начином живота. Када уђеш у те воде мораш много више да Ñе трудиш, размишљаш, будеш креативнији… Ñве то води ка грађењу много бољег карактера и личноÑти. Човек боље види Ñвоје могућноÑти и немогућноÑти.
МиÑлим да у данашње време човек једноÑтавно мора да преузме Ñтвар у Ñвоје руке и да Ñе труди. Ðајлакше је запоÑлити Ñе у некој државној фирми где ти је Ñве решено. Ти Ñамо дођеш на поÑао и немаш бриге. И наравно, поÑле Ñе обавезно жалиш на мала примања (ха, ха, ха…). Е па… друже, изађи из „тунела“ и бори Ñе 🙂
Dobri su ti indikatori da je potrebno osamostaljenje. Nadam se da ćeš u sledećem nastavku da pišeš i o indikatorima da je zrelo za osamostaljenje, jer između spoznaje da se treba osamostaliti i samog pokretanja privatnog biznisa treba odraditi dobru pripremu.
Мој утиÑак је да оÑамоÑтаљење у овим временима није препоручљиво, поготово у домену бављења Интернетом.
Ðаш поÑао доÑта завиÑи од Ñтања економије које није баш завидно. За квалитетан пројекат потребно је више квалитетних људи, а за то и више пара.
Сложићете Ñе да је економÑко Ñтање прилично критично.
Sve je lako kad si mlad…
Pravo vreme je sa 22-23 godine ili još i ranije
Imaš dovoljno vremena i da uspeš i da propadneš
Odličan tekst Miloše, planiram firmu jako dugo, posla stalno imam, ali se uvek pitam „Da li mogu da poplaćam sve dažbine redovno svakog meseca?“. Da ne živimo gde živimo, verovatno bih se odavno odlučio na ovaj korak.