Planinama i jezerima severa Crne Gore

Blogeri iz Srbije, Hrvatske i Slovenije na poziv domaćina, blogera i tviteraša iz Crne Gore uputili su se na sever Crne Gore kako bi se upoznali sa svim lepotama ovih krajeva. Podeljeni u četiri grupe obišli smo više lokacija na severu. Nakon dvodnevne avanture pišem vam o jezerima, hrani, smeštaju i cenama. Vaša čitalačka avantura počinje.

Predele severa Crne Gore sam oduvek doživljavao kao tranzit ka putu do mora, sa željom da tim putem što brže prođem. Nisam ni razmišljao kako izgleda popeti se na vrh neke od tih planina. Juče sam i to doživeo, sa Sonjom Dragović iz Digitalizuj.me zajednice Crne Gore i Željkom Pejovićem, profesionalnim planinskim vodičem iz Kolašina, „osvojio“ sam Crnu glavu, vrh planine Bjelasice na 2139 metara.

Osvojena najvisa tacka! 2139 metara, vrh Crna glava – Bjelasica http://t.co/cQE1r0O0 #4sqme

— Miloš Petrović (@MilosPetrovic) September 18, 2012

Sever Crne Gore je uveliko hit destinacija Amerikancima, Izraelcima, Holanđanima, Česima a priroda koju sam prošao pokazala mi je i zašto. Pa kad mogu Ameri i Izraelci što nebi mogli i mi. Vrlo specifičan teren, neverovatni planinski pejzaži i prirodna planinska jezera pravi su biseri netaknute prirode, što uz dobrog vodiča može biti bukvalno životna avantura.

Ostatak naše ekipe bio je raspoređen na drugim lokalitetima (Biogradsko jezero, Durmitor) i njihove utiske možete pročitati kod Miloja i Petre. Svaka grupa je imala određenu trasu koju treba da pređe a ja ću vam pisati o svojoj trasi koja prema svim procenama spada u malo ekstremnije. Oko 20 kilometara žestokog pešačenja i uspona, osvajanje nekoliko planinskih vrhova i spuštanje na 2 planinska jezera.

U predelu planine Bjelasice polazna tačka je sigurno Kolašin, malo mesto od oko 10.000 stanovnika koje je podignutno u totalno planinskom duhu, čiji centar liči na gradiće na Alpima. Za svaki obilazak okoline ovo je najbolja i najlogičnija startna destinacija, pre svega zbog turističkih agencija koje vam odavde mogu organizovati obilazak, a takođe i zbog pansiona kojeg ima na svakom koraku.

Kolašin jeste polazna tačka ali to ne znači da ćete od Kolašina pešačiti do vrha Bjelasice. Ruta koju smo mi imali i koju vam preporučujem je prevoz taksijem do nekog od katuna, planinskog naselja sa prelepim drvenim kućicama, odakle možete krenuti pešaka, a po završetku rute se i vratiti na prenoćište.

Taksi je ovde posebna priča. Vozni park se sastoji od džip varijanti automobila tako da se oni penju bukvalno na vrh planine, ako to poželite. U predelu lošeg planinskog puta kreće tarifa dva (što je i logično, prva-druga brzina, akanje automobila) i vozi vas gde god poželite. Taksi do nekog od bližih katuna košta oko 20 eura, što je vrlo mala cifra ako vas je dvoje, troje, četvoro u društvu.

Predlog jedne planinske avanture

Dođete kolima do Kolašina, smestite se na primer u pansionu Bakić (10-15 eura po osobi), tu ostavite auto. Pozovete Željka Pejovića, fenomenalnog vodiča iz Kolašina i dogovorite koju trasu želite da pređete, prema svojim mogućnostima (4 kilometara lagano sa jezerima ili 15 kilometara sa usponima, vrhovima i jezerima). Od pansiona u Kolašinu taksijem odete do nekog od eko katuna (oko 20 eura) i dalje sa vodičem po dogovoru (50 eura dnevno, koliko god da je velika grupa ljudi).

Obavezno posetiti: Biogradsko jezero, eko katun Vranjak, Ursulovačko jezero, predeo Zekova glava, vrh Crna glava. Ako odaberete sve to u paketu računajte da je ekstremnija varijanta (ipak savet da se dogovarate sa vodičem). Za dva, tri dana možete sebi priuštiti neverovatnu planinsku avanturu sa obilaskom sjajnih planinskih pejzaža na visini od 1.600 do 2.000 metara. Odličan spisak lokacija možete videti na Foursquareu.

Od vodiča možete saznati puno informacija o vegetaciji, istoriji predela, koja se to planina vidi u daljini i sva ostala pitanja. Nikako ne preporučujem da se sami upuštate u avanturu, pre svega iz ragloga bezbednosti a naravno i zbog informacija koje najbolje može da vam pruži neko ko bukvalno živi i tim krajevima.

Planinska jezera Crne Gore kao posebna priča

Mogu ih slobodno nazvati biserima po planinama. Mi smo sa visine videli Pešića jezero koje je između vrha Zekova Glava i vrha Crna glava, u kotlini na oko 1.700 metara. Nismo se spuštali jer nije bilo u planu ali je pogled neverovatan. Slično tom jezeru u blizini sa druge strane vrha Crna glava nalazi se Ursulovačko jezero koje se takmiči po lepoti sa pomenutim Pešića jezerom. Tu smo se već spustili a ono što me je posebno oduševilo je netaknuta priroda i prelepa vegetacija oko jezera. Osećaj je neverovatan, zaboravljate na sve probelem i nervozu i sva čula su usmerena ka toj vodi i planini. Pored jezera je livada odlična za kampovanje, koje mislim da bi bilo san snova. Voda je neverovatno čista a ljudi iz tih krajeva će vam reći da bez problema mogu da piju vodu iz jezera. U blizini su potoci odakle možete zahvatiti vodu za piće koja je neverovatno hladna ali isto tako i neverovatno prijatna i pitka. Ova netaknuta priroda je stvarno posebna.

Jedini potencijalni problem je pozicija tih jezera. Uopšte nisu blizu naseljenih mesta i dolazak do njih bi bio ili po sistemu taksija po ceni od oko 40-50 eura u jednom pravcu uz kombinaciju pešačenja kroz planinske predele, ili pešačenje u trajanju od 2-3 sata od eko katuna Vranjak. Kako god bilo verujte mi na reč da vredi da se posete ta jezera i da je osećaj neverovatan.

Vrh Crna glava Bjelasica

Nije uopšte lako stići do vrha, vodič obavezan, ali je olakšavajuće što uspon možete početi sa nekih 1.700 metara nadmorske visine što je do 2.130 metara nekih oko 400 metara, što nije toliko strašno za uspon. Postoje i daleko ekstremnije varijante u odnosu na ovu, ali svako ko je prosečne kondicije može se bez problema popeti na vrh Crna glava.

Pogled sa vrha je prelep i doseže daleko. Željko mi je sa vrha pokazao predele Sjenice, Nove Varoši, Prokletija, Berana. Vreme nas nije baš u potpunosti poslužilo tako da je ono što je baš bilo u daljini ostalo u senci oblaka. Mogu zamisliti kako je tek kada je vedro.

Hrana

Hrana je u ovom predelu posebna priča. Fantastičan sir pravi bukvalno svako domaćinstvo. Domaće pite, kiselo mleko, prženice.. većina katuna koji su otvorein za turiste ima domaću i kvalitetnu hranu. Mi smo doručak imali u eko katunu Vranjak a ručan u katunu Damnjanovića i u oba slučaja smo jeli onu pravu domaću crnogorsku hranu. Druga ekipa je na Biogradskom jezeru ručala jagnjetinu i kažu da je bila fenomenalna. Pošto smo tu još jedan dan vrlo je moguće da ću tekst dopuniti još nekim specijalitetom.

Digitalizuj.me projekat

I na kraju, zašto su baš blogeri posetili ove krajeve. Sve počinje od Digitalizuj.me internet zajednice Crne Gore koja je kreirala projekat za promociju turizma severa Crne Gore putem društvenih mreža i foursquare-a. Jako pozitivna Digitalizuj.me ekipa na čelu sa Mašom Đikanović, Vladimirom Vulićem, Natašom Đukanović, Sonjom Dragović i ostalim saradnicima sa velikom energijom i odličnim idejama će sigurno uspeti u svojim namerama jer stvari rade na pravi način i gađaju pravo u centar.

Od blogera su u avanturi „Sever Crne Gore“ kao gosti učestvovali Petra Slanič (Slovenija), Miloje Sekulić (Srbija), Vibor Cipan (Hrvatska) uz ekipu iz Crne Gore, Damiru Kalac, Itanu Prljević, Sonju Dragović, Igora Milića, Bojana Ćinćura i ostale mlade i vredne ljude.

Cela avantura se mogla pratiti putem Twittera, a za ovu priliku ću uskoro tvitove povući i na Storify.com za uspomenu i dugo sećanje. Takođe ću naknadno u tekst dodati i link na albumu fotografija.

Za kraj teksta, najiskrenije vam savetujem da se upustite u avanturu i da shodno svojoj kondiciji na minimum 3-4 dana posetite sever Crne Gore. U pitanju je aktivan odmor, manje ili više avanture, šetnja ili planinarenje, branje čajeva ili penjanje uz stene, šta god vam je drago.