(R)evolucija našeg rada
Nema čoveka koji nije čuo za Idole i pesmu "œMaljčiki". Posebno je volim jer sam rođen u Boru, malom rudarskom gradu, gde me svaki delić pesme podseća na industriju moga kraja i sve te ljude, fabrička jutra, dim iz dimnjaka. Pesma je udarnička, ali vremena se menjaju, otvaraju neki novi rudnici, a mnogi od nas te rudnike kopaju od svojih kuća.
Moje prvo rudarenje je počelo u malo drugačijoj "œfabrici", u periodu kada je web već hvatao zamah. Tehnologija je donela žestoku revoluciju našeg rada. Vremena se menjaju, mada svest nekih poslodavaca malo teže.
Radeći u kompaniji, u jednom momentu sam vapio za fleksibilnošću jer sam posao podjednako dobro mogao da radim i na daljinu. Ipak, to mi nije bilo dozvoljeno, što zbog ugovora, a dobrim delom i zbog svesti poslodavca. Pitao sam se da li stvarno moram da provedem osam sati u firmi u Beogradu, ako realno mogu ceo taj posao da završim i od kuće, iz Bora, sa Borskog jezera, nebitno odakle. Zar nije poenta da posao bude dobro završen?
Nakon te firme ipak postajem gospodar svog vremena. Veliko olakšanje. Kada sam otvorio svoju agenciju stvari su krenule drugačijim tokom. Dobio sam na fleksibilnosti, kao sam svoj šef mogao da biram odakle ću da radim. Došao sam do dve ključne stvari:
- da radim kad ja želim – praktično rečeno part-time
- da radim odakle želim  – rad na daljinu
Rad na daljinu je spontano došao razvojem novih tehnologija. Svestan sam šta me posebno čini srećnim u poslu i trudim se da to prenesem na svoje kolege, da ne budem poslodavac iz 1990. godine. Kao preduzetnik mogu bolje da razumem šta radnik želi, a u današnje vreme to je upravo fleksibilnost. Meni je sada lako da sebi određujem radno vreme i mesto rada, ali je poenta da se ta olakšanja prenesu i na zaposlene.
Neki zakoni su i dalje ostali u onim udarničkim vremenima i ne razumeju globalno tržište i nove tehnologije. Apsurdno je da trenutni zakoni trenutno ne prepoznaju pojam freelancer-a, a tih ljudi je sve više, čak mogu biti lokomotiva naše ekonomije. Zakoni se moraju prilagoditi realnosti i vremenu u kome danas živimo.
Ako vam kažem da sam bez ikakvih problema letos radio 10 dana sa grčkog primorja, da sam zbog te fleksibilnosti imao praktično 3 godišnja odmora, a da moj posao nije trpeo zbog toga. Nekim poslodavcima bih to teško objasnio.
(R)evolucija rada nas tera da menjamo svest i zakone. Prilagođavanje i izmene tih zakona, uvođenje pojmova "œnepuno radno vreme" i "œrad na daljinu" doprineće fleksibilnosti i liberalizaciji rada, radnog vremena, tržišta rada uopšte.
Prednosti su ogromne, a posebno ih mogu osetiti mladi ljudi u manjim sredinama (ne moraju da se presele u Beograd, a mogu da rade za firmu iz Beograda), mladi roditelji (završavaju posao od kuće dok dete spava, dete ne mora u vrtić!), studenti (part-time poslovi uz studiranje).
Kapitalizam i fleksibilnost očigledno mogu ići ruku pod ruku, rad doživljava evoluciju i revoluciju, a država i zakoni moraju pratiti promene savremenog doba.
Photo credit: Wayan Vota & infocux Technologies via photopincc
- Nema sličnih tema
Samo mala digresija:
– verujem da je pojam „radno vreme“ nesto sto je daleko iza svih nas.
Prosto, radimo i ne razmisljamo o radnom vremenu. Posao je sada i odmah, idemo dalje.
A sto se tice ficickog prisustva, potpuno se ne slazem sa tvojom recenicom: tri godisnja! Tvoj odmor je podrazumevao fizicko prisustvo tamo negde na nekim morima, u nekim drzavama, a tvoje obaveze nosis sa sobom. Da li ces se odmarati i propustiti nekoliko k jura ili ces na odmoru izdvojiti par sati da odradis nesto sto je mast do, percepcija je tvoja.
Ja sam se odlucio za odmor, uz najveci paket wi-fi a, na plazi, u sobi…Ali to nisam racunao u arbajt, naprotiv…samo prisustvo 🙂 Mozda izgleda bez veze, ali danasnja vremena ne daju mogucnost improvizacije. Ne moram da radim 8 sati u kancelariji, ali nekoliko puta po nekoliko sati sa bilo kog mesta ove zemaljske kugle su sasvim dovoljni da u jednoj godini obidjemo nekoliko razlicitih kontinenata, zemalja, gradova, mora, planina, cega god…
Da je pameti u nasoj zemlji pa da Zakone stvarno prilagode ljudima koji ne znanju za radno vreme a rade mnogo vise nego ovi sto idu u kancelariju i klimaju glavama, Bog da nas vidi!
Vako, posto pomno pratim tvoje tekstove onako iz senke 🙂 i ponekad iznesem poneki komentar, ucinicu to i sada. Prva stvar oko koje se ne bih slozio jeste da se odmor mesa sa poslovnim obavezama, smatram da odmor nije odmor ako ti i dalje mislis na posao i zavrsavas poslovne obaveze, po mom misljenju odmor bi trebao da dodje kao reset racunara onako ispraznis ram memoriju i vratis se onako „oporavljen“. Slazem se sa radom od kuce ili bilo kog drugog mesta, ali isto tako mislim da i povremeno (fizicko) prisustvo sa svojim kolegama/saradnicima ima svoje prednosti (pricam iz iskustva jer sam radio freelance za jednu holandsku firmu, a i sada saradjujem kolegama iz inostranstva). Znaci, da ne bude zabune, rad na daljinu je izvodljiv ali i fizicko prisustvo ima svoje prednosti (pogotovo kada se radi na istim stvarima/projektu). Takodje, za studente part time poslovi mogu biti mac sa dve ostrice, gde novac moze da namami i da se kao posledica toga zapostave studije (takodje iz iskustva :)). A mladi roditelji mogu da zaborave na rad od kuce ako su im deca prisutna (jos jedno licno iskustvo :)), a i mislim da bi deca ipak trebala da idu u obdanista, ali to je sad druga prica ;). Veliki pozdrav i vidimo se uskoro ;)!
svaki slučaj je specifičan, npr jako je skupo pristati na posao u drugom gradu zbog ogromnog povećanja troškova života i izgubljenog vremena,
a s druge strane i rad od kuće može biti jako loše rešenje jer dovodi do mešanja privatnog i slobodnog vremena, jer se teško samodisciplinovatii to odvojiti, tako da znam ljude koji su iznajmili neki poslovni poslovni prostor baš iz tog razloga, i sami odabrali fizičko prisustvo na radnom mestu