Share Conference utisci

Događaj koji je u Srbiju ušao na velika vrata, u čijoj se pozadini nalazi dosta novca i iskustva, organizovan od strane EXIT ekipe, dobro nas je razmrdao u dnevnom i noćnom programu početkom ovog proleća. Potrudiću se da ovo ne bude klasično prepričavanje po vremenskom redosledu.

Share – izraz koji je posebno dobio na značaju od kad postoje društvene mreže, osnovica je ideje novog internet-muzičkog festivala. U periodu 7-9. april, u tri dana konferencije smenjivalo se zaista puno predavača, u dobrom broju inostranih, gde je 99 posto predavanja bilo na engleskom jeziku. Dve velike sale Doma Omladine Beograd bile su u glavnom pune, i to je možda i mana festivala što u nekim trenucima niste mogli da se odlučite šta bi slušali, a propratiti apsolutno sve je bilo apslutno nemoguće.

Share Conference – prvi utisak: svetska, za Srbiju apsolutno nestandardna internet konferencija, sa dosta publike koja nije samo „mi sa twittera i blogova“, vrlo komercijalna oštrica koja može da doprinese još većoj popularnosti društvenim mreža i njihovom značaju, a samo prisustvo unutra – na trenutnke kao da nisi u Srbiji.

Po kvalitetu predavanja bih izdvojio prvi dan kada smo slušali čoveka po imenu Patric Meier i ekipu Improv Everywhere, koji su uspeli da ostave dobar utisak. Tu su odmah zatim i Italijani Paolo Cirio i Alessandro Ludovico sa svojim Facebook predavanjem. Drugi i treći dan su bili, po mom mišljenju, malo manje kvalitetni, i tu izdvajam Sam Graham Felsen, odnosno „Obaminog čoveka“ i Sami Ben Ghabia, čoveka iz Tunisa. Idemo redom…

Patric Meier je govorio o Ushahidi platformi i crowdsourcingu i objasnio značaj Ushaidi platforme na primerima Haitija, odnosno zemljotresa koji se tamo dogodio prošle godine. Podsetio nas je na sve ono što već znamo, ali o čemu možda nismo razmišljali, a to je poređenje komunikacionih kanala kojima raspolažemno u periodu velikih i značajnih događaja (nesreća) u periodu od II svetskog rata do danas.

Improve Everywhere ekipa je bila fantastična. Osim što su imali zanimljiv komičan uvod, lepo su nas opustili i uveli u prezentaciju onoga čime se oni bave. Pošto mi je teško da to objasnim rečima usmeriću vas na filmić koji smo tada gledali i sve će vam biti jasno. Samo predavanje nije imalo naglasak na društvenim mrežama koliko na aktivizmu i flash mob akcijama.

Engleski sa italijanskim akcentom je bio jako zanimljiv u prezentaciji koju si imali Paolo Cirio i Alessandro Ludovico. „Face to Facebook“ je bio naziv njihovog obraćanja, i govorili su o jednom fantastičnom projektu u kome su sa Facebook mreže pokupili milion dostupnih fotografija i napravili posebnu društvenu mrežu. Nova društvena mreža sama po sebi nije toliko važna koliko ceo događaj i prašina koja se podigla širom sveta oko čitave priče. Blizu 1000 elektronskim medija, online magazina, tv emisija… širom sveta govorio je o njihovom poduhvatu i ugroženoj privatnosti na Facebook mreži. U toj priči sam bio fasciniran globalnošću čitavog projekta, a ispred nas su bila dva mlada momka (koji se ništa posebno ne razlikuju od svih vas koji ovo čitate) koja su uzdrmala celu planetu. Imam utisak da ni sami nisu očekivali koliko će globalno to ići. Prosto daju motivaciju da eksperimentišemo na globalnom nivou, jer ne zaboravite da nas isti klik deli od lokalnog i od globalnog projekta.

„Obamin čovek“ kako mi je bilo zanimljivo da ga zovem tokom ovih dana, a čije je pravo ime Sam Graham Felsen, izazvao je ogromno interesovanje publike i na kraju opravdao očekivanja. Govorio nam je o strategiji i realizaciji predizborne kampanje Baraka Obame na internetu 2008. godine. Oduševilo me je kako su korišćeni nama bliski alati tipa blog, facebook, youtube, mailing liste… i uz dobru strategiju napravljeno je čudo. Ovo predavanje je verovatno bilo najkorisnije ljudima koji učestvuju u planiraju političkih internet kampanja i nekako najavljuje ono što će se kod nas tek dešavati na tom polju web promocije. Nadam se da će ovo predavanje uskoro biti online jer ga zaista vredi pogledati ponovo.

Sami Ben Ghabia, čoveka iz Tunisa nam je trećeg dana konferencije govorio o građanskom aktivizmu i društvenim mrežama na konkretnom primeru Tunisa i tamošnjih dešavanjima u kojima je i on učestvovao. Zanimljivo je koliki značaj društvene mreže imaju upravo u zemljama gde vlada medijsko slepilo. Sami nam je u svojoj prezentaciji pokazao kako su se građani u Tunisu borili za medijsku slobodu. Pousterious je bio okidač za sve društvene mreže, gde su putem samo jednog poslatog emaila imali objave na svim svojim SM nalozima. To me je podsetilo na ono pitanje: šta li bi se dešavalo sa SFRJ i Slobodanom Miloševićem da smo društvene mreže imali još od početka 90tih.

U globalu čitava Share konferencija je bila ping pong loptica između društvenih mreža i građanskog aktivizma. Te dve teme su se provlačile kroz sva predavanja i svako ko je želeo da čuje nešto o primeni društvenih mreža u poslovne svrhe nije imao šta da traži na Share konferenciji. Tu je možda i logično da u pozadini čitave priče stoji EXIT, i mislim da je dobro što dobijamo jednu ovakvu konferenciju, ali da se razumemo, Share samo dopunjuje već postojeće konferencije i teško da je direktna konkurencija onome što se do sada dešavalo u Srbiji.

Mala zanimljivost. Ključna reč koja se provlačila kroz čitavo dešavanje je reč hipster. Iskreno prvog dana sam malo guglao o tome, pošto je to za mene bila apsolutno nova reč (neko vreme već nisam u Beogradu). Nekako je od te reči stvoren buzz na twitteru i reč se možda na trenutke i preterano koristila među nama na Share konferenciji. Ekipu koja je tamo bila bih pre nazvao mlada, urbana, gadget, studentarija + mi koji možda nismo „hipsteri“ a koristimo društvene mreže.

Share je definitivno novo svetsko dešavanje u Beogradu i drago mi je da se društvene mreže propagiraju i van tog nekog „našeg“ kruga. Primeri i utisak sa Share konferencije nam pokazuju samo jedno – društvene mreže će tek dobiti na značaju. I kao što piše na sajtu Share konferencije – Thank you and keep sharing!

Foto @ Share