Studentski internet nasušni

Download od 15 Mb/s i Upload od 23 Mb/s je brzina interneta izmerena u sobi studentskog doma „Slobodan Penezić“ u Beogradu, poznatom po tome što je jedan od prvih domova koji je imao LAN mrežu i internet konekciju u Beogradu. Za neke pojmove od pre 4,5 godina ova cifra, još u studentkom domu, je naučna fantastika.

Kada sam živeo u studentskom domu „4. April“ na Voždovcu, u periodu 2004. – 2007. uprava nije imala sluha za internet. Koristili smo dial-up. Samoinicijativno smo pokrenuli LAN mrežu, povezali 10 računara (Zasluge: Mladen Kostrešević i Mladen Mitrović), a ArtCommunications je pustio link do nas, i gle čuda dobili smo prvi, koliko toliko, širokopojasni internet sa brzinama od 128 Kb/s i na više. Tako je bilo za čitav period mog boravka u domu, samo je broj umreženih računara do kraja 2007. godine dostigao cifru od neverovatnih 100! I to „na divlje“.  Sa jedne strane ogromna želja studenata da budu umreženi i imaju dobru internet konekciju, a sa druge uprava doma koja je često pretila da će seći kablove.

Paralelno sa studentskom mrežom, koja je nastala apsolutno bez ikakve dozvole i sluha upravnika u studentkom domu „4. April“ rasla je i mreža u gore pomenutom domu „Slobodan Penezić“, a brzina interneta koju oni danas imaju je veća od većine firmi u našoj zemlji. Ne znam kako su to uspeli, ali svaka im čast.

Nakon moje selidbe u Studenjak, krajem 2007. godine, daleko veći dom, ali još gora situacija. Po sobama dial-up, a računarski centar kao sa početka 90ih. Za godinu dana mog života u tom domu se ništa nije promenilo. Sredinom 2009. godine krenuo je internet park Telenor Srbija. Imam informaciju da su nakon toga uveli ADSL na koji se svi žale, ali će o tome (kao i o situaciji u ostalim domovima) nadam se neko od posetilaca imati više šta da kaže u komentarima.

Za svo to vreme fakulteti su imali solidne računarske centre, ali nije bilo ni malo lako ishendlovati (anglizam 😉 ) tolike studente. Poseban problem smo imali mi iz provincije koji smo bili u domu, ili privatno, i nismo baš lako mogli da obezbedimo stalnu internet konekciju.

Mobilni internet kao spas

Na moju žalost spas dolazi tek nakon mog završetka studija. Sa mobilnim internetom je među prvima je krenuo MTS, zatim i Telenor, i na kraju VIP. Vrlo važna ciljna grupa, hteli oni to da priznaju ili ne, su upravo studenti, kojima je internet konekcija jako bitna a čekanje za mesto u računarskom centru i nije baš najbolje rešenje. Pouzdano znam da se mobilni internet dosta koristi u Studenjaku i da je uvek bilo zamerki na brzinu i gušenje internet saobraćaja.

Studenti su jako zahvalna ciljna grupa jer se priča od usta do usta vrlo lako širi, što na fakultetu ili studentskom domu. Jedan zadovoljan korisnik može automatski da znači i 100 novih korisnika i zato na studente treba obratiti posebnu pažnju i što više internet pakete prilagoditi njima.

Studentski dom „Slobodan Penezić“ je definitivno najbolji primer interneta među studentima. Toliko dobar da sam i dalje u šoku od cifara koje sam video.

PS. Drug Tito je rekao da su studenti u pravu 😉

Foto @ Sxc.hu