Studiranje – ostati i (ili) otići
Svima poznata kampanja pod sloganom "žŠta ćeš ovde? Završi XXX i pali!"œ navela me je na razmišljanje. Ja sam završio fakultet u Srbiji i nisam "žzapalio"œ, na šta god se to odnosilo, ali ono što je posebno interesantno mi je odlazak u drugu zemlju na studije. Da li je mladima važno da odu da bi studirali, ili da studiraju da bi otišli i da li postoje studije u Srbiji koje mogu daju osećaj studiranja u inostranstvu.
Ne poznajem niti jednu osobu koja je na redovne studije otišla u inostranstvo. Po završetku fakulteta mnoge moje kolege sa FONa su razmišljale o master studijama u inostranstvu, ali opet, malo njih se odlučilo da ode. Poznajem jedva troje ljudi iz svoje generacije koji su na daljim studijama vani.
Na mom fakultetu je bilo više smerova, a stičem utisak da su se najbolje snašli ljudi koji su završili smer informacioni sistemi i tehnologije, i da su u glavnom svi u struci. Imam utisak manje zbog diplome, više zbog znanja.
Ostati ili otići, na dalje studije? Lično bih upisao neke master studije u inostranstvu, 50% zbog odlaska i makar privremenog života u inostranstvu, 50% zbog samog programa studiranja.
Interesantan je slučaj u kome ne odlaziš iz zemlje a slušaš kompletan inostrani program i dobijaš važeću diplomu inostranog univerziteta. Prva je to kod nas uradila "žLondon School of Commerce"œ. Tačnije, u pitanju su MBA studije u Beogradu čiji je program identičan sa britanskim programom, predavanja vode predavači sa britanskog univerziteta, a ista se održavaju u komfornim prostorijama na Novom Beogradu.
Neke od potencijalnih prednosti MBA studija u Beogradu: Akreditovana, britanska univerzitetska diploma, internacionalno priznat MBA program, ubrzan i part time program, i posebno interesantno sticanje diplome pod parolom "žUpiši lokalno "“ studiraj globalno"œ.
Jedino što ovde nedostaje je London, odnosno život u Londonu i taj osećaj studiranja u metropoli koja nije u Srbiji. Ali možda nekima to neće biti primarna stvar. Ipak je Beograd jeftiniji od Londona.
Ljudi iz menadžmenta ovih studija imaju ideju da obrazovanje praktično dovedu u Beograd, sa ciljem da ljudi ostanu u Srbiji "“ a ipak da budu kvalifikovani, stručni i pripremljeni za posao.
Kako navode na sajtu, pored klasičnih MBA studija, London School of Commerce od oktobra nudi osnovne studije iz biznisa i menadžmenta kao i MBA for Executives, i sve to deluje vrlo zanimljivo.
Cena za ove studije je nešto što me je najviše zanimo. Trenutno je ponuđena promotivna cena od 3,450 EUR. Upis na MBA studije se odvija kontinuirano, a program se moze započeti od svakog modula, odnosno na svakih 6 nedelja. Za sve detalje posetite i njihov sajt http://www.lsc.edu.rs/mbabelgrade
Afera sa sloganom "žŠta ćeš ovde? Završi XXX i pali!"œ je nekako zbunila sve nas. Kao odeš u inostranstvo da završiš fakultet, pa zapališ, gde, nazad, ovde si, tamo si… nije mi baš najbolje jasno,a posle svega su se i oni potrudili da ispeglaju celu priču.
Možda je "žLondon School of Commerce"œÂ način da odeš na inostrane studije, a da u stvari ostaneš u zemlji.
- Nema sličnih tema
Jesam li ja medju ove 3 osobe koje znas da su otisle na dalje studije u inostranstvu? 🙂
Htedoh da se osvrnem na ovu temu odlaska, da li otici ili ne? Naime, ja kad sam upisala FON bila sam iskljucivi protivnik odlaska u inostranstvo na studije. Sto se blizio kraj mojim studijama, sve vise sam pocela da pricam kako ako budem nastavila studije, to ce biti u inostranstvu. Onda, na nagovor odredjenih osoba upisala sam Master na Fon-u, ali sam oduvek znala da ne zelim to da zavrsavam. I tako je i bilo. Nisam zavrsila, ali sam zato upisala Master studije u Italiji. I s’ obzirom da imam iskustvo sa Masterom u Bg-u i Masterom u Italiji, mogu da kazem da to ne moze da se poredi. Pocevsi od samog programa Mastera, preko predavaca, do pristupa studentima i jednog medjusobnog postovanja. Sto se tice cene, same studije su za oko 500e skuplje nego u Bg. Naravno zivot je mnogo skuplji, ali iskustvo koje ti daje zivot u inostranstvu je nemerljivo. Za znanje koje se stice, a pod znanjem mislim na prakticno znanje, to ne zelim ni da diskutujem.
Tako da, mislim da je najbolja solucija da se zavrsi fakultet u Srbiji, a nastavak studija u inostranstvu.
Da Tanja, ti si jedna od tih osoba 🙂
Drago mi je da si ovde iznela svoj komentar jer iskustvo koje imaš sigurno treba da se prenese, makar kroz priču.
Na zalost, obrazovni sistem(a pod tim podrazumevam i visoko skolstvo-fakultete) u Srbiji nije na zavidnom nivou. Kako zbog nacina funkcionisanja, tako i zbog sadrzaja koji se u njima uci. To se odnosi na sve „grane“, a pogotovo na informacione sisteme. Zasto? Pre svega zbog tempa zbivanja i promena koja se desavaju u ovoj industriji, sto fakulteti kao takvi nisu u stanju da isprate. Na zalost, smatram da se ne bave dovoljno research-ingom, nego vise teach-ingom i development-om. Tako da diploma bilo kog (IT)fakulteta u Srbiji ne garantuje znanje(pod tim podrazumevam znanje primenljivo u praksi i na poslu), vec vise osobinu radnog i vrednog coveka. Takodje, tu je i druga komponenta, tj druga strana price. Da ne bude da su svi drugi krivi samo ne mi. Pomenuo bih i svest nasih studenata, koja se formirala jos u osnovnoj skoli. Gde te uce da u skolu ides po ocene, a ne po znanje. Uci se za ocenu, a ne da bi se nesto naucilo. To se prenese i na studije, uci se da bi se polozio ispit, a ne iz neke zelje da se to nesto i zaista nauci, da se upozna nesto novo i sl. Pa se zato ispiti spremaju iz raznoraznih skripti, puskica i sl., a dodatna literatura je vecini nepoznata. To je iz razloga sto mladi ljudi ulaze u ove price iz drugih razloga. Prestiz, mogucnost napredovanja u drustvu, ugled…. Zelja za znanjem i naukom, je vrlo mala(cast izuzecima). Da sada ne bih napisao blog na blog, skraticu pricu i reci, kod nas se znanje vise zasniva na samostalnoj inicijativi. Na srecu(ne bas na srecu, jer sam znao sta upisujem i sta zelim) stvari koje sam studirao(u vecini slucajeva) i koje sad radim su me zanimale, te sam pored svih tih skripti i obavezne literature, konsultovao i neke druge spise. To mi je puno znacilo jer sam (hvala bogu) bez problema nasao posao vec u apsolventskim danima. Sto ipak ne bih svima savetovao :). I dan danas je tako, ta zelja postoji, i dokle god je tako bavicu se ovim cime se i sad bavim. Jer to je kljucno za uspeh u bilo kom poslu. Da se radis ono sto volis, i ono sto te ispunjava. A rezultati ce doci sami. Na kraju, zasto zavaravati sebe, ako te ne zanima to sto radis(ucis, studiras i sl), koga mi to lazemo?!
Veliki pozdrav!
Iskoristicu ovaj post,da postavim pitanje,a posto je ovde dosta ljudi iz informaticke sfere,verujem da cu dobiti pravi odgovor.
Naime,razmisljam se da upisem visu skolu,smer Poslovna informatika i elektronsko poslovanje.
Cilj mi nije da je posto poto zavrsim,vec da dam sve od sebe i naucim sto vise mogu iz te oblasti.Da li cu imati perspektvu posle te skole?
Hvala,unapred
Ja sam za varijantu da se eventualno master zavrsi u inostranstvu, a da se nakon toga studenti vrate i da ovde rade.
Ipak nije u redu da Srbija ulaze u studenta, a da sutra on ode u inostranstvo i da doprinosi drugoj zemlji koja nije nista ulagala u njega.
U većini stvari se slažem sa prethodnim komentarima.
Generalno, naša generacija je u problemu zbog posla i dalje karijere, zato i tražimo način da odemo. Ne slažem se da zbog toga što nam Srbija pruža školovanje da treba i da ostanemo. Mislim da je potrebno da nam omogući da živimo život dostojan Evropljanina, a ne da nam potcenjuje intelekt i da potencira nekvalifikovana ili polukvalifikovana radna mesta(utovaraj,istovaraj…), valjda vredimo više od toga. A mislim da je suludo čekati, jer život prolazi u isčekivanju nečeg boljeg.
Da dodam – da li ste zapazili da na Beogradskom univerzitetu ima veoma malo stranih studenata, i to je veliki problem i pokazatelj da je naše školstvo nepopularno i da ne sarađuje sa drugim univerzitetima, veliki problem!