Trčanje – jer jedni druge motivišemo

Trčanjem se već 7 godina bavim rekreativno, neozbiljno i sporadično. Znam koliko mi prija ali teško pronalazim vreme (zlažem se, izgovor je očajan). Danas sam istrčao polumaraton, distancu od 21 kilometar za 2 sata 18 minuta i 36 sekundi. Za polumaraton sam se pripremao 2 meseca, neredovno ali pošteno, po kiši, blatu, suncu. Trčanje ne zavisi samo od fizičke pripreme, u mnogome zavisi i od motivacije. Kroz dva meseca priprema bilo je više ljudi i faktora koji su me motivisali da dođem do cilja. 

Nisam siguran odakle mi ta bleasava ideja da trčim polumaraton. Mislim da je najveći krivac moj drugar i kolega Damir Petkovski i njegova prošlogodišnja trka u Boru (Crnovrški polumaraton). On je bio moja pokretačka snaga da uopšte krenem sa razmišljanjem o polumaratonu.  Tu je negde i Tanja Vehovec Mooshema, koja je u to vreme podizala formu i redovno pisala o tome. Sjajna motivacija za početak. Razmišljao, odlučio, krenuo da trčim. 

Prolazim kroz cilj

Čovek koji me je često bodrio i motivisao je Nebojša Stojković , na Twitteru poznatiji kao Stonexman. Njegovi saveti su mi puno značili. Imam utisak da je od početka znao da ću moći da istrčim polumaraton i smirenim tonom i savetima me iznova i iznova dodatno motivisao. Znao sam da ne trčim u prazno i da imam drugare koji veruju u mene. Sada vam mogu reći da je to polovina priprema. Podrška ljudi koji razumeju trčanje i u duši su sportisti najviše znači. To su ljudi koji osećaju vaš trkački puls. 

Ana Dimitrijević mi je dala niz saveta o pulsu, izdržljivosti, distancama. Cela stvar je prosta, kako bi uopšte trčali tako velike trke morate biti informisani i potkovani teorijom. Održavanje pulsa kao suštinska stvar trčanja.

Damir i ja sa Zekom motivatorom

Veliki čovek i motivator je definitivno dobro poznati Ivan Zeljković. Čovek je javna ličnost, ne postoji osoba u Srbiji koja nije čula za njega. Mogao je komotno ovih dana da bleji u kući Velikog Brata, ali je on pre svega jedan normalan i fenomenalan čovek koji se totalno predao sportu. Pričali smo u više navrata, govorio mi je o prosečnom vremenu koje mi je potrebno da istrčim polumaraton, dao mi savete o distancama, ali ono što je ključno, samom svojom pojavom i time što redovno trči me dodatno motivisao. Zeka je javna ličnost i ovo što radi za naš rekrativni sport i trčanje je toliko veliko da ne postoji način da se izmeri. Danas smo se videli na trci, to je bila još jedna injekcija motivacije.

Pre par nedelja saznajem da će i moje tri Boranke trčati na polumaratonu. Marija, Jelena i Milena su danas bile na startu trke. Došle su i do cilja. I one su bile dodatna motivacija, ljudi iz mog rodnog grada koji svakodnevno vežbaju, još, pazi, DEVOJKE. Veliko poštovanje njihovom trudu i uspehu.

Miloš, Marija, Jelena, Damir, Milena – Borska Belhospice ekipa

Danas, nakon mojih tvitova i objava, javilo mi se petoro ljudi koji žele da krenu sa trčanjem, jer jedni druge motivišemo DEFINITIVNO.