Blog Open – zasluženi odmor i dan drugi

Definicija Blog Opena kaže : radno prijateljski susret blogera. Ovde treba naglasiti i radno i prijateljski, jer se i radilo i družilo. Pauze na BlogOpenu su ličile na veliki odmor, ljudi nisu mogli da se ispričaju. Naredne godine definitivno treba praviti duže pauze između predavanja, pa makar BlogOpen trajao i 4 dana. RainDog je u tim situacijama bio kao školsko zvono, taman se ljudi zahuhtaju sa pričom kada se pojavljuje Rain, glas razuma, samo da nas podseti da naredno predavanje kreće.

Najbolje druženje je usledilo prve večeri, kada smo nakon predavanja otišli na svečanu večeru u Brestovačkoj banji. Walteru hvala na prevozu, taman smo se malo i usput ispričali. Neko je pominjao pevaljku, ali su ipak umesto nje tu bili tamburaši. Ovo je definitivno bio pravi potez, a repertoar se kretao od Vojvođanskih pesama, za naše uvažene goste sa severa, do juga, odnosno pesama iz Makedonije. Zaista lepo veče koje je poslužilo za dodatno upoznavanje blogera.

Drugi dan BlogOpena je bio u totalno drugačijem fazonu, krenulo se sa književnim temama Baneta Dimitrijevića, preko prezentacije škole Web novinarstva koja bi, siguran sam bila mnogo bolja da nisu bili sprečeni najavljani gosti. Na kraju panel diskusija o internet nadzoru. Ruku na srce, prvi dan mi je bio daleko dopadljiviji. Ubrzo dolazi i rastanak. Patetiku smo nekako izbegli, ali sam siguran da je svako po malo osetio.

Mnogo je razloga da se vidimo i do godine. Već sada vidim da će nas biti u većem broju, uigrani više nego prvi put, sve u cilju daljeg razvoja naše blogosfere koja zaista predstavlja divnu zajednicu.

Postblogersko druženje

Blogovi, razmena linkova, fejsbuk… I dalje se oseća ta gužva, samo na onom drugom tlu – onlajn svetu, gde se inače priča i većim delom odvija. Granice odavno ne postoje.

Fotke na sve strane

Čini mi se da sam ih do sada pregledao barem 300. Flickr, fejsbuk… da čovek ne poveruje.