Mojih 5 minuta na BlogOpenu 2009 : Bloggers Relations – obe strane priče

„Bloggers Relations – obe strane priče" , Miloje Sekulić je pričao o PR (plava riba?) profesiji danas, potrebi da se prenese na internet, i blogerima na meti. Moja strana priče imala je za cilj da pokaže kako jedan bloger reaguje na interesovanje PR agencija. Nadam se da smo uspeli da uveselimo publiku.

Na red je došlo i moje predavanje. I ako sam poznavao 70 posto prisutnih, trema je ipak postojala, kada je Miloje Sekulić stupio na scenu. Pre nego što je krenulo predavanje otvorili smo stranice koje su bile planirane za prikaz (bez prezentacije, samo firefox i par desetina tabova). Predavanje na temu „Bloggers Relations – obe strane priče" imalo je za cilj da pokaže odnos PR agencija i Blogera na današnjem domaćem webu.

Miloje i ja nismo uopšte uvežbavali prezentaciju, naša saradnja u poslednjih nekoliko meseci bila je dovoljna kao priprema. Nema boljeg treninga od iskustva, to je najpre pokazao Miloje, a ja sam se trudio da pored takvog lava budem makar lavić u pokušaju. Pre predavanja sam pripremio neki koncept u glavi, mada sam znao da će dosta toga biti spontano. Ovo je bilo prvo predavanje na kome slušam Miloja, a vidi čuda i prvo na kome učestvujem sa Milojem.

Miloje je pričao o PR (plava riba?) profesiji danas, potrebi da se prenese na internet, i blogerima koji su na meti. Moja strana priče imala je za cilj da pokaže kako jedan bloger reaguje na interesovanje PR agencija. Gotovo sam siguran da je poziv Miloja da budem njegov asistent predavač (tako sam sebe zvao i kada sam na FONu držao vežbe) usledio nakon mog teksta o blogerima i PR agencijama.

U tim trenucima, na BlogOpenu, sam se našao u situaciji da iznesem neke stvari koje sam, iskreno, sam zaključio u poslednje vreme. Da li će biti polemike, malo sam i rizikovao, ali sam i dalje siguran u svoju tvrdnju da je greh kopirati saopštenje za medije na lični blog. Druga tema koja je bila jako opipljiva, a gde sam bio maksimalno iskren bila je vezana za plaćeno pisanje na blogu. Ekstremno je odbijati sve, ekstremno je prihvatati sve, zlatna je sredina plaćeno pisati o nečemu što je vezano za tematiku bloga, gde će se na indirektan način kroz tekst reklamirati neka usluga ili proizvod, a da se time ne krše osnovne moralne vrednosti koje bloger poseduje (u smislu da napiše nešto što ne želi). Nisam dobio potvrdu iz publike, ali smatram da je ćutanje znak odobravanja.

Kada sumiram, mislim da sam možda i previše napadao PR agencije, ipak, na kraju je upućena poruka (nadam se svih blogera) koja kaže : vaše pravo je da šaljete saopštenja, naše da pišemo ili ne pišemo o tome. Smatram da je poenta u motivaciji za pisanje. Ako bloger tekst napiše bez žara, bolje da ga nije ni pisao.

Mada me je Miloje više puta pitao da zapevamo, ipak je bolje što to nismo učinili jer bi se 90 posto ljudi razbežalo, a ljudi pokraj TFT ekrana bi verovatno promenili tab u browseru.

Na početku i na kraju, Miloje i ja smo se (nadam se) uspešno smenjivali u priči, a reakcija publike potvrđuje da smo uspeli da priču iznesemo na kvalitetan način. Za mene je ovo predavanje bilo veliko iskustvo, verovatno se u početku primećivala moja trema i razlika u iskustvu u odnosu na lava Miloja. Ipak sam zadovoljan kako je predavanje proteklo. Iskreno, uživam u prenošenju znanja, to ste mogli da vidite i na mom blogu, verovatno i uživo. Nadam se da je ovo tek početak.