Oglašavanje na internetu – crtice sa jednodnevnog seminara

Početak godine definitivno je bio rezervisan za reviziju internet oglašavanja u Srbiji. Prema svim najavama, strukturi predavanja, predavačima i „rasprodatim kartama“, događaj je obećavao, na kraju i opravdao оčekivanja.  Prikazano je trenutno stanje i date neke jako interesantne smernice za dalji razvoj internet oglašavanja. Krajnji utisak je da svi verujemo u bolje danas i razbijanje „B92-Blic“ kulta oglašavanja.

28. januara 2010. godine u Hotelu „Zira“ održan je jednodnevni seminar „Oglašavanje na internetu„, u organizaciji ABC Srbija. Odličan i prijatan prostor, jako kvalitetna publika, puno poznatih faca iz struke, kvalitento posluženje, odlično druženje.

Uvodno predavanje imao je Nebojša koji je u kratkim crtama napravio odličan osvrt na tipove online oglašavanja. Podsetio nas je da je isključivo vremenski zakup banera prošlost (ili bi to trebalo da bude), da je fokus na naplati po pregledu, kliku, akciji.. da su socio-demografski podaci za jedan sajt korisni i sve neophodniji kao podloga za oglašavanje. Nebojša je prisutne u sali savetovao da gledaju i na sajtove u određenoj tržišnoj niši i da nisu samo veliki sajtovi sve što naš veb pruža kao prostor za oglašavanje.

Predavač Jovan Protić, direktora Ringier online i izdavača 24 sata, u svom uvodu je izneo statistike vezane za online publiku u Srbiji. Zanimljiv je podatak da ljudi u velikoj meri TV menjaju za internet i da se oglašivači, uz to, moraju više okrenuti internet oglašavanju. Jovan je naglasio da kod medijskih sajtova posetioci imaju spremnost za primanje informacija, što doprinosi oglasima koji se na tim sajtovima prikazuju. Da li onda ostatak interneta treba shvatiti kao podlogu koja nije dobra za prikaz oglasa? Ovo mi je ličilo na omalovažavanje sajtova koji ne spadaju u medijski krem.

U više navrata se provlačio podatak da je najbolja formula za jednu reklamnu kampanju print oglašavanje (novina, bilbord) ili TV + internet oglašavanje. Nekoliko predavača je pominjalo da je internet reklama efektivnija ako je proprati i neki štampani mediji. Ipak, ako je štampa okidač na neku akciju, postoji veliki jaz do interneta (primer reklamiranje nekog sajta u štampi), na šta je Peđa iz publike podsetio sve pristune da 2D  kodovi mogu biti most navedenog problema.

Jovan Protić je rekao da brend oglašavanju preporučuje „velike“ sajtove, dok male sajtove u glavnom vidi kao mesto za konverziju, odnosno oglašavanje akcija, prodaja i slično. Jovan je dao i jedan korisni savet, da se svaka reklamna kampanja pokrene na 7 dana, da se prati njen efekat, i deluje na nastavak iste. Mudro, reklo bi se.

U tom delu predavanja naglasak je bio na fleš banerima. Opšti zaključak je da baner tog tipa može da privuče veću pažnju, obezbedi kvalitetnu interakciju, reprezentuje bukvalno mini sajt. Nisam ljubitelj fleša, ali mogu da ohrabrim one koji jesu. Liči mi da će tek biti posla za fleš programere. Ako se ovde nadovežem na podatak koji je izneo Nebojša, da kreativnost itekako utiče na procenat kliktanosti, fleš dobija još jedan plus.

Rade Tričković, dobro poznato lice iz HTTPolla, govorio je o oglašavanju preko posrednika. Alternativa ili dopuna prodaji oglasnog prostora nekog sajta svakako je agencija koja se profesionalno bavi internet oglašavanjem. Rade je naveo mnoge prednosti. Izneo je i podatak da je firma u koju on vodi imala oko 400 klijenata u protekloj godini. Da li je internet oglašavanje u Srbiji u krizi? Podatak da je samo 3% kolača usmereno ka internet oglašavanju govori da jeste, ali broj klijenata HTTPoola to demantuje. Da li se malo novca ulaže ili HTTPool uzima veliki deo kolača samog internet oglašavanja prepuštam drugima na analizu. Rade je govorio i o korekciji kampanja u toku samog toka, gde je naveo promenu banera kao jedinu realnu opciju koju posrednička agencija može da izvede. Agencija nikako ne može da garantuje šta će se desiti u prodaji.

U okviru predavanja HTTPool-a, sa jakim argumentom se iz publike u priču uključio Dejan Bizinger. On je skrenuo pažnju na opšte poznatu činjenicu da je većina novca koje ide na oglašavanje usmerena na B92 i Blic. Imam utisak da taj podatak sa pravom mnogima ne odgovara. Definitivno postoji kult „B92-Blic“ oglašavanja, i to nije dobro za našu internet scenu. Nekako verujem da će tom kultu doći kraj. Sasvim je ok da vodeći sajtovi imaju svoj deo kolača, ali DEO kolača. Neko je rekao monopol?

Usledilo je predavanje Milana Kovačevića, direktora ABC Srbija, u kome je prezentovana inovativna ideja kompanije ABC Srbija, a to je uniformisanje statistika svih domaćih sajtova. Pošto nije moguće meriti i upoređivati kruške i jabuke, kako je Milan rekao, potrebno je sve to obući u isto odelo. Liči mi da će ABC Srbija pokrenuti interesantnu priču. Naše oči su usmerene ka njima.

Dejan Bizinger je iz publike prešao na podijum, i sa temom „Oglašavanje na društvenim mrežama“ sve pristune informisao o ovom, najinteresantnijem načinu oglašavanja. Virtuelni pokloni (primer sa Karika – potpuno čokoladirana plazma), alert i newsletter obaveštenja, sponzorisani grafički detalji, samo su neki od alata oglašavanja na društvenim mrežama. Novi koncepti poput Check-in i Groupon sistema su totalno inovativni za naše prostore, ali treba očekivati njihovo uvođenje.

Dejan je u toku svog predavanja govorio i o ljudima koji održavaju naloge kompanija na društvenim mrežama, i nazvao ih Social Media Officers, što je verovatno daleko logičnije od Social Media Experata koji su u poslednje vreme na domaćim blogovima na lošem glasu. U prilog priči, Aleks Basara mi je pomenuo da u nekim Nemačkim kompanijama posao social media officera na Twitteru obavlja sekretarica, ima logike.

Zbog trke sa vremenom poslednja tri predavanja su bila malo ubrzana. Ipak, ono najinteresantnije je bilo održano u kompletu. Mladen Malik, vlasnik sajta eZadar.hr govorio je o oglašavanju na lokalnim sajtovima. Mladen je bio apsolutno transparentan i bez dlake na jeziku govorio o poslovanju sajta eZadar.hr. Imao je čime da se pohvali. Svakako su najzanimljivije bile brojke, koje kažu daje samo u 2009. godini sajt eZadar.hr imao prihod od 150.000 eura! Godišnji ugovori sa zadarskim kompanijama i preduzetnicima, agencije posrednici, čestitke (predpostavljam sms) donele su sajtu eZadar.hr gotovo 3 puta veću zaradu nego u 2008. godini. Osim što je srušen mit da je 2009. godina bila krizna, Mladen nam je još jednom pokazao da je Hrvatska za korak ispred Srbije po pitanju internet oglašavanja.

Ipak, eZadar.hr nije klasičan lokalni sajt. Osim gradskih, tu su i vesti iz Hrvatske i sveta, što je doprinelo da publika bude malo šira od Zadarske. Dalje je to impliciralo da sajt danas bude na 17. mestu u Hrvatskoj, a svakako je uticalo i na prihode. Ipak sajt nije izgubio suštinu, da piše o Zadru. Ovakvim sajtom je Zadar dobio i na promociji, jer posetioci koji su došli po Hrvatske vesti usput verovatno obilaze i stranice vezane za sam grad Zadar! Odlična promocija grada!

Vratimo se na prihode. Brojka je fascinantna, 150.000 eura za godinu dana, za jedan sajt van Zagreba.. Stekao sam utisak da je Mladen imao jako uspešnu strategiju vezanu za internet oglašavanje. Redovan obilazak lokalnih firmi, reklame po rubrikama, sponzorisane ankete, kursna lista, čestitke.. svi oglašivački alati su upotrebljeni za monetizaciju sajta eZadar.hr. Mislite o tome. Mladena inače možete naći i na Twitteru.

I na kraju, moja zamerka je što se nije govorilo o oglašavanju kroz tekstove. Blogovi, PR tekstovi, analize proizvoda, testovi, revizije… mogu predstavljati jako oružije u reklamiranju putem interneta. Tekst sa dobrom SEO optimizacijom može više da vredi nego baner kampanja. U prilog priči, test Telenor interneta je za 8 meseci pročitalo oko 1.300 jedinstvenih posetilaca, koji su se zadržali na stranici duže od 5 minuta. Takva kampanja možda nije bombastična na kraći vremenski period, ali na duže može jako puno da znači.

I za kraj…

Crtice sa seminara

– TV publika se seli na internet
– Online oglašavaje – „pokušaj pametno“
– Naplata po pregledu, kliku, akciji
– Socio-demografska istraživanja poželjna
– Baneri – kreativnost kao ključni faktor uspeha
– Fleš baneri – kreativniji. Više posla za fleš programere
– E-commerc i affiliate platforme – Produžena ruka internet oglašavanja
– Kampanje – planiranje, pokretanje, testiranje, izmene, praćenje, evaluacija
– Kombinacije su ključne – štampa ili tv plus internet oglašavanje
– Targetiranje – svaka niša je vredna pažnje
– Razbizi „B92-Blic“ kult internet oglašavanja
– Društvene mreže kao nosilac inovativnog oglašavanja
– Uz dobru strategiju i lokalni sajtovi mogu da zarađuju

E-TV Video

Više sa seminara možete pročitati na sajtu IT Događaja

Foto : IT Događaji