Zvezdice domaće blogosfere
Da li ste se ikada zapitali kada ljudi najranije kreću sa blogovanjem? Fokusirajmo se na Srbiju i krenimo da tražimo odgovor. Sećate se teksta Dragana Varagića o tada vrlo mladom blogeru Krstu Arsenijeviću o kome je pisao. Prateći domaću blogosferu naleteo sam pre par meseci na još mlađe momke koji jako lepo vode svoje blogove i uporni su u tome. Predstavljam vam zvezdice domaće blogosfere, Pavla Rohalja i Aleksu Rodića koji su zajedno u zbiru stariji od mene samo godinu dana.
Pavle ima 13 godina i bloguje od februara 2010. na adresi PavleRohalj.com . U glavnom piše o internet i mobilnim tehnologijama, a poseduje i svoj Twitter nalog. Pavle je rođen u Beogradu i učenik je osnovne škole "œFilip Višnjić".
„Motivacija za pisanje leži u želji da sa drugima podelim ono što (sa)znam. Sam pišem tekstove bez ičije pomoći. Roditelji znaju da vodim svoj blog i podržavaju me u tome. Neke dugoročnije planove nemam. Mislim da svakim objavljenim tekstom
unapređujem svoj stil pisanja. “ – kaže Pavle u mejl dopisivanju koje smo imali pre par dana.
Pitao sam ga i o domaćoj blogosferi, iz njegovog ugla – „Mislim da je naša blogosfera puna sjajnih blogera. Trudim se da ispratim što više njih. Uzor mi je gospodin Varagić.“
Uz sve ovo Pavle Rohalj može da održi i predavanje o online networkingu jer je za kratko vreme u svojoj listi prijatelja na Fejsbuku sakupio gotovo celu domaću blogosferu.
Drugi mladi bloger koji mi je privukao pažnju svojim pisanjem je Aleksa Rodić. Od svog kolege Pavla je stariji tek godinu dana. Svoj blog ZaNeupucene.com je počeo da vodi pre 6 meseci.
Za svoju motivaciju kaže: „Jednostavno volim web. Web me je zainteresovao u osnovnoj školi, i tada sam počeo da učim Adobe Dreamweaver. Svoju prvu prezentaciju sam uradio na času Informatike.“
Poseduje i svoj Twitter nalog, a uz priču o webu kaže da obožava i fotografiju.
„Od domaćih blogera pratim Stefana Jocića, Miloša Petrovića, Dragana Varagića. Uzor mi je gospodin Varagić. Planovi za dalje su mi pre svega edukacija, a naravno usavršavaću blog koliko god budem mogao i znao.“
Aleksa i Pavle su se neposredno pred BlogOpen raspitivali o samom događaju. Izrazili su želju da posete manifestaciju, ali na kraju to nisu učinili. Iskreno nadam da će nam se do godine pridružiti.
Kao što vidite, granice se ruše. Krsto je imao 16 godina kada je krenuo sa blogovanjem, Aleksa 13 a Pavle 12. Internet je dostupniji nego ikad i svima daje šansu da učestvuju u priči.
Ovde se otvara i pitanje našeg školstva i edukacije, jer su upravo ova deca dokaz da se samostalno učenje, pravilno usmerenje i rad od mlađih dana mogu da donesu rezultate, pogotovo kada je internet u pitanju. Ako sada vode ovakve blogove šta će tek biti kada budu imali 18 godina.
Aleksa, Pavle i svi ostali poletarci – samo napred!
Blogovi : Aleksa Rodić, Pavle Rohalj
- Nema sličnih tema
Obojica su super. Pratim ih i citam. Zelim im puno srece u blogovanju i da uspeju u svim namerama.
Super si se setio i uradio ovaj post kako bi skrenuo paznju na ovu dvojicu silnih momaka.
Meni je zao sto moj sin nije aktivniji, a ima blog vec dve godine, twitter nalog skoro dve, ali je preterano aktivan na fejsu. I Luka ima 13 godina!!!
Nek su zivi i zdravi i neka uce kao i ja sto ucim. Vidim da im je Varaga uzor. I meni je, mnogo sam naucio od njega.
Ajd, smorio sam…
Srecno!!! 😛
Ima još mladih blogera, samo ne pišu iz ovih oblasti. Drago mi je da si ih predstavio.
A čast mi je da me uzimaju za uzor 🙂
Iznenadi me burazer danas. Sa još dva drugara krenuli da bloguju na adresi http://svetfudbala.wordpress.com/ o.O ’94 godište …
Ali, šta se čudim. U to vreme sam griz’o u najveće 🙂
Uff..znam da se niko od vas nece sloziti sa mnom ali moram da kazem…. lepo je sve to..ali da ne mislite da je mozda malo rano upustati se u toliki social networking sa svega 11-12 godina?
Deca imaju FB naloge sa 9 i 10 godina (neka i ranije!), sa 11 i 12 otvaraju blogove pod punim imenim, kontaktiraju sa velikim brojem ljudi, podaci i imena im stoje na izvolte.. koliko su ta deca psiholoski zrela i spremna za takvu komunikaciju, koliko je takva komunikacija sigurna za njih, da li se iko od svih vas koji podrzavate ucestvovanje dece na drustvenim mrezama to zapitao? Uz svo offline online povezivanje i intenzivirana „live“ druzenja i upoznavanja sa online prijateljima koliko rizika to za njih nosi (ne mislim na ova dva decaka konkretno vec generalno za postojeci trend koji se na ovaj nacin podrzava i promovise)? Granice se ruse to je istina, ali neke granice moramo postaviti i odrzati za dobrobit te iste dece jer 11 godina nikako nije isto sto i 16 godina.
Nikolina, delom se slažem sa tobom.
Neko se ranije zabavljao Windows 95icom, neko to danas čini internetom (ja sam ovaj prvi). Razlika je velika, pre svega zbog komunikacije koja je u drugom slučaju poprilično izražena jer je internet u pitanju.
Ipak, vođenje bloga je po meni daleko pametnija stvar nego da dete visi na Fejsbuku. SSpin je naveo odličan primer.
„Visiti“ na Facebooku po 3-5 sati dnevno je bolest. Većina mojih prijatelja iz škole (onih koji imaju mogućnost povezivanja na globalnu mrežu) to i radi. Ja na internetu provedem oko 2 sata tako da…
Svako vreme ima svoje probleme 🙂
Razočaram se kada vidim komentare u kojima ljudi osuđuju nekog zbog godina, a u poslednje vreme je ovo čest slučaj. Puno predrasuda – nepotrebno i glupo. Tipično za ljude u našoj zemlji. Internet je slobodan medijum, ljudi su slobodni čak iako nemaju 18 godina i ličnu kartu i defintivno mogu/trebaju početi da nešto „rade“ na web-u. Kamo sreće da je više blogera Pavlovih i Aleksinih godina. Pogotovu što se interesuju za jednu inovativnu oblast, koja ne interesuje na isti način neku preveliku grupu (mislim na današnju mladež koja visi na facebook i youtube i sluša shit muziku). Ono što je bitno pomenuti, naravno ne Pavlu i Aleksi, jeste da u tim godinama treba čuvati svoj „ugled“ i paziti na isti, za razliku od pojedinih „mladih blogera“ koji krše tuđa autorska prava i ulaze u sukobe sa zajednicom (hint: dete od 10 godina – pojedini znaju o čemu pričam). Pavlu i Aleksi mogu samo da poželim puno sreće u blogging-u i da nastave ovako.
Miloše, hvala na svim pohvalama. Kada sam počeo da blogujem, nisam mogao da sanjam da će se ovakav članak pojaviti na blogu poput tvog.
Zahvaljujem svima na podršci.
@Deda
Valjda ne treba da kažem da je praćenje obostrano? 🙂
@Nikolina
Zaista mi je drago što je neko postavio i to pitanje. Internet je prerastao u više od običnog medija koji služi kao izor informacija. Internet je postao glavno sredstvo komunikacije. Na Fejsbuku imam 190 prijatelja. U poređenju sa mojim vršnjacima iz škole koji imaju i po 1.800 prijatelja, mislim da je moj broj sasvim u redu.
Skoro sve ih lično znam (mahom moji vršnjaci). Ostali prijatelji su oni poput Miloša, gospodina Varagića. To su ljudi koje cenim po njihovom online uticaju i od njih želim da naučim stvari.
Čini mi se da se kroz ceo vaš komentar provlači pitanje privatnosti. Smatram da moramo da se suočimo sa tim da na Internet i privatnost ne idu zajedno. Uzmimo za primer bilo čiji blog/vebsajt. Jednostavnim Who is upitom, mi možemo da saznamo mnogo više o registrantu, odnosno vlasniku domena, nego što bi to trebalo (adresa stanovanja, broj telefona).
@Stefan
Nisam uopšte zlonamerno shvatio Nikolinin komentar. Nikad nisam i neću da radim c/p i onda takav rad da objavljujem kao moj. Čovek koji stoji iza tog rada uložio je svoje znanje, vreme na istraživanje i određeni napor.
@Pavle Who is čini čuda. Pre njega možeo videti sve bitne informacije o vlasniku domena i webmasteru domena. Sad, kako bi se zaštitili od toga pri registraciji domena od provajdera zatražimo Who is zaštitu (kao na primer ja) gde pri upitu dobijemo da je info o domenu zaključano!
Pozdravljam mlade i zelim im sve najbolje. Posebno pohvaljujem zaneupucene.com, zbog ideje, velikog broja kategorija, podkategorija, dosta truda je ulozeno 🙂
poznata mi je činjenica da V razred osnovne škole u NS radi, između ostalog, i u SketchUp-u na časovima informatike – i zbog toga me ove stvari ne iznenađuju
ali svakako oduševljavaju
samo napred, klinci! 😉
p.s. od mene su zajedno mlađi 3 godine :))
@Stefan Pa sta ako krsim tudja autorska prava?Imam samo 10 godina!
Moje je mišljenje da ne treba toliko žuriti sa pokretanjem bloga u tim godinama jer mislim da bloger ipak treba da bude formirana ličnost. To kažem upravo zbog toga da se ne bi desilo ponašanje kao ovog klinca. To što dečko ima 10 gidina ne znači da mu je oprošteno što je bezobrazan i nevaspitan. Uz to, nemoguće je učestvovati s njim u diskusiji. Pavlu i Aleksi sve najbolje.
Potupno se slažem sa Igorom. Autorska prava ne podležu starosnom dobu, tako da je kršenje autorskih prava isto, bilo to činio neko sa 10 ili sa 50 godina. Dakle, godine nisu opravdanje za kršenje autorskih (ili bilo kojih drugih) prava.
ZaNeupucene.com odlicna web strana.
Svaka cast.
@Milan Kragujevic :palmface: šta sam sve ja pisao, lele…