10 godina blogovanja. Da li otići u penziju?

Blogovanje / 21. 03. 2018. / Autor:

Fascinantno zvuči podatak da sam ovaj blog pokrenuo pre 10 godina (dokazni link). U pauzi između ispita, dok sam još studirao, ključna dilema je bila, da li milos-blog.com sa crticom ili bez. Znao sam da je kul imati blog, u momentu kad niko oko mene nije znao šta je to blog, ali da će mi toliko dobrog doneti, nikada mi nije bilo ni na kraj pameti.

Odlazak u penziju je svakako “mamac” u ovom naslovu. O tome nema ni govora. Ipak, da ređe pišem, to je više nego primetno. Tri su ključna razloga, ali ću ih sabrati u dve tačke i pobrojati kao podnaslove.

1. Manjak inspiracije i sebičnost

Verovatno ste očekivali da prva tačka bude “nemam vremena” ali to ne bi bilo tačno i to moram sebi da priznam. “Nemam vremena” je izgovor koji mnogi bez pokrića koriste. Nemoj mi reći da imaš vremena da skrolaš Fejsbuk i Instagram a nemaš vremena za pisanje bloga – jedan je od mojih unutrašnjih monologa. Tu opravdanja nema. Žali Bože potrošenog vremena na Instagramu u 2017. godini, navika gora od nikotina, klinike za odvikavanje da se uvedu.

Primarni razlog je u mom slučaju ipak manjak inspiracije i povećanje nivoa sebičnosti. Ako uporedim poslednjih godinu dana, sa prvih godinu dana moga pisanja, ludi mladalački žar koji je u meni tada goreo bio je daleko veći. Bio sam željan dokazivanja, mlad i zelen na webu, pisao i šta sam znao i šta nisam. Tako je, pisao i o stvarima koje ne poznajem, a želim da ih naučim. Kroz pisanje i praksu sam ih ubrzo i naučio. Danas je situacija potpuno suprotna. Toliko toga znam i radim u praksi ali ne želim to javno da delim. Primarno zbog naglo uvećanog broja ljudi koji uveliko dele znanje, a ja ne želim da se guram. Neki to rade sa potpunim pravom, dok su neki drugi samo željni pažnje. Rešio sam da se toga distanciram i svoje znanje, trikove i savete prenosim bliskim ljudima i kolegama, počeo sam da cenim momenat u kome vidim osobu kojoj prenosim znanje.

Manjak inspiracije se ogleda u tome da mi često neka tema bude na pameti, a onda postavim sebi pitanje “za čije babe zdravlje?”, odnosno “kome će to trebati?”. Izgubio sam osećaj šta ljudi uopšte znaju, jer imam utisak da danas znaju sve i da neka moja informacija može biti od značaja. U draftu mi trenutno stoje 3 poluzavršena teksta koja sigurno neće biti objavljena jer mislim da neće biti od posebne koristi.

2. Strah od “poziva na akciju”

Zvuči vrlo kukavički, ali ću pokušati da vam pojasnim. Svaki napisani tekst sa sobom dovuče neki poziv na akciju. Kada sam nekad pisao na blogu FejsbukSrbija.com finalni poziv na akciju se sveo na to da me svakodnevno kontaktiraju ljudi da im pomognem oko rešavanja tehničkih problema na Fejsbuku. Kada sam na ovom blogu pisao o zaradi od Google oglasa, inbox je bio pun molbi za pomoć oko optimizacije Google Adsense polja. Sve to je počelo jako da me umara jer osećam moralnu obavezu da odgovorim na svaki email koji mi pristigne.

 

 

Šta dalje sa blogom?

Držim se teorije da je bolje pisati jedan tekst mesečno, ali da je od koristi čitaocima, nego pisati često neke nebuloze. Ali u mom slučaju to nije ni polovina teksta mesečno. Ipak, web marketing i statistika govore nekim drugim tonom. Tekstovi napisani pre 4-5 godina su danas jedni od najposećenijih na blogu, svakodnevno, jer su dobro optimizovani i ostvaruju odličnu organsku posetu sa Gugla. Posebno volim taj momenat i rado ga propagiram u svojim predavanjima. Lični blog je više od lične karte i bilo kog CV-a. Apsolutno svima preporučujem da pišu blog, naravno pametno i koliko toliko strateški. Nemojte da vas sutra pronalaze po nekim ključnim rečima koje ne želite da budu u vezi sa vama.

Ja sam jako ponosan na ovaj svoj blog. Moram da naglasim “ovaj” jer sam u međuvremenu pokrenuo i blog MobilnaTelefonija.net, kao i travel blog Putuj.rs sa kojim imam posebne planove. MilošBlog je moja lična karta, moje primarno mesto na webu za koje sam uspeo da ugrabim i dodatni domen-redirekciju Milos.Blog u međuvremenu. Pametovaću na njemu baš kad imam šta da kažem, ali ću se primarno truditi da ovaj blog prezentuje moj rad i moju karijeru, u onoj meri u kojoj imam inspiraciju i ne budem sebičan da nešto podelim.

Video format

Definitivno dominira u današnje vreme, iako sam svestan da nema sve prednosti koje ima blog. Već neko vreme razmišljam o reanimaciji svoj Youtube kanala u edukativne svrhe, ali mi je inspiracija u ovom momentu više okrenuta ka pokretanju Travel Youtube kanala koji nikakve veze sa ovim blogom i temama neće imati. To je moj hobi, jako ga volim i u njemu uživam.

Ipak, već imam dokumentovana neka od svojih predavanja, pa ih u slobodno vreme možete pogledati i na njih baciti komentar da li ima smisla nešto slično i nastaviti.

Da li želim zaradu od bloga?

Pitanje koje često sebi postavim. Odgovor je ne. Moje web marketing znanje sam preneo na promociju sajta Wellness-spa.rs i to je moj core-business koji trenutno zapošljava troje ljudi i aktivno radi na promociji domaćeg spa turizma. Sve ostalo je hobi. Neću sakriti podatak da sam odbio tri plaćene saradnje na ovom blogu u poslednjih 6 meseci. Razlog je mahom taj što sam siguran da će tekst delovati više nego reklamno, da agencije u prvom emailu kriju ko su im klijenti, a posebno bi bilo neprirodno jer ređe pišem, i ne želim da mi se blog pretvori u bilbord, iako bi moja tehnika pisanja bila potpuno prilagođena “native advertisingu”. Odavno sam shvatio da ne mogu živeti od ovog bloga u tom formatu, ali da ovo znanje mogu primeniti na nekim drugim mestima i nišama. Bolje rečeno, itekako imam indirektnu zaradu od toga što blogujem 10 godina, jer sam svoje stečeno znanje i iskustvo preneo na nove projekte. Neka to bude i vaša motivacija i zvezda vodilja. 

Šta bih promenio kada bih se vratio 10 godina unazad?

Apsolutno ništa, osim jedne sitnice: mogućnost prijave na njuzleter listu. Žao mi je što to nisam učinio ranije jer posle svih eksperimenata shvatam koliko je važan email marketing, ako se koristi na pravi način. Reč eksperiment i web marketing su inače u neverovatnoj bliskosti, to kapiram posle svih projekata, ali to je posebna tema (opa, eto inspiracije!). Ispravljam tu grešku i dajem vam mogućnost prijave na moj njuzleter. Na osnovu svega napisanog, znate da ću vam se javiti samo kad imam zaista šta da vam kažem.

Od ostalih stvari, zaista ništa ne bih menjao. Ovo je sjajnih 10 godina mog web života u kome sam doživeo rast, razvoj, učio od drugih, učio druge, otvorio agenciju, zatim još jednu, organizovao 5 WebDan konferencija, obišao preko 50 drugih konferencija, upoznao sjajne ljude upravo zbog bloga, dobio prve poslove, postao mikro-influenser, stekao sjajnu publiku i uživao u svemu što web marketing pruža. Moj poslovni život je u potpunosti tamo gde sam intuitivno i želeo da bude: u online promociji i digitalnom marketingu.

Hvala vam što me pratite.

Share Button
3
3 Komentara
  1. Zoran

    Taman htedoh da ti nakon naslova napišem da na razmišljaš o penziji, ali si pojasnio 🙂

    Ne znam u kom pravcu će ići internet kreativnost i da je blog za old school ekipu, ali siguran da ako odustanemo od blogova internet će izgubiti jako važan i kvalitetan sadržaj. Trenutno se nije pojavila forma koja ga može zameniti, pa dok se to ne desi … čitaćemo blogove 🙂

  2. Hvala ti na svemu

  3. Skoro sam te pomenuo u svom Blogu. Ja nemam tu posvećenost, cilj i startegiju i osim imena i zajedničkih interesovanja, ništa drugo nas ne povezuje (malo li je). Ja sebe bijem po prstima da ne lupetam svašta na blogu, ali prsti su brži. Samo realno, moj Blog je mlad, a ja baš i nisam. Samo pokušavam da svoje kvalitete upregnem u svoju korist. A jedan od kvaliteta je to što sam “uvrnut”, danas je to jako teško jer je konkurencija ogromna. Baš zato se držim podalje od youtube obraćanja, jer šta -biću još jedan uvrnuti tuber. Kad dođe vreme, kamere će se same uključiti 😉

Ostavi komentar