Studentski kredit – iz ličnog iskustva

Ostale teme / 15. 09. 2015. / Autor:

Nedoumica i raskrsnica na kojoj se studenti u jednom momentu nađu je da li konkurisati za studentski kredit koji dodeljuje Ministarstvo prosvete. Upravo za vreme studiranja bio sam konzument istog, a nakon fakulteta uspešno vratio sve što sam dugovao. Donosim vam svoje iskustvo u nadi da će vam ove informacije pomoći.

FonDrustvo-016Sve fotografije uslikane na FON-u 2006. godine

Studirao sam FON u periodu od 2003. do 2008. godine. Šta sam tamo naučio, druga i duga priča, ali bih u ovom tekstu fokus bacio na nedoumice koje nosi podizanje studentskog kredita. Baš ta reč KREDIT, za neke je finansijski spas, dok drugi na to gledaju kao na potencijalno dužničko ropstvo.

U situaciji kada država ne daje mnogo studentima, a u momentu kada mnoge porodice jedva sakupe novac da svoje dete pošalju na studije, upravo opcija stipendije ili kredita, ako već nemate tetku u Nemačkoj, dođe jedini stabilni izvor prihoda.

Stipendija ili kredit

Naravno uvek birate stipendiju, jer narodski rečeno “ne mora da se vraća”. Ipak, nemaju svi studenti mogućnost da se domognu stipendije. Ja recimo nisam moga ni da primirišem stipendiji jer nikada nisam jurio neke visoke ocene, išao na to da naučim i položim kako god me ocenili i nisam se kajao, mahom kolutao oko proseka 8.2.

Postoji i opcija za kandidate iz, kako ih zovu, osetljivih društvenih grupa, socijalno ugrožene i tome slično, ali u tu grupu nisam spadao. Studenti iz te grupe se posebno rangiraju i to je neki vid socijalnog programa.

FonDrustvo-026

Država generalno na taj keš gleda kao na novac kojim ćete kupiti doručak, ručak i večeru u menzi, eventualno platiti studentski dom, i sve to donekle ima smisla. Mi studenti smo malo drugačije na taj novac gledali.

Ja sam išao na to da će mi, u tom momentu 5.000 RSD (oko 65 evra) dobro doći i značiti da makar jednom mesečno izađem na studentsku žurku ko čovek, ili kupim neki kul duks od 25 evra. Dobro, priznajem i da se štedelo za digitalni foto aparat i po neko putovanje.

Ukoliko niste niste među top studentima ili socijalno ugroženima, većina je usmerena na opciju studentskog kredita. I tu kreću stavovi za i protiv.

Studentski kredit – ZA

Iskreno, u momentu kada sam uzimao kredit, nisam ni razmišljao o opciji da ću da ga vraćam. Razmišljao sam samo o onih par pasusa iznad. I sve to su bili stavovi ZA:

  • Uštedeću za tehniku ili putovanje
  • Kupiću sve ono što ne pokriva džeparac

Sve u svemu, u opciji da dobijate taj keš, vi imate jedno malo bogatstvo svaki mesec. Da, iz ugla studenta to je bogatstvo. I zavisno koliko nemate keša, toliko imate opcija ZA uzimanje kredita.

Studentski kredit – PROTIV

Bilo je i onih koji su imali dosta argumenata protiv kredita. Mahom su dolazili iz dobro stojećih porodica, ili su bili iz grada u kome smo studirali i ja to razumem, ali oni nisu razumeli nas provincijalce.

Stavovi protiv uzimanja kredita:

  • Bolje ne uzimaj, ne želiš da te država juri
  • Ko zna na koliko će da naraste dug
  • Male su to pare da bi rizikovao

Sve u svemu jedan sveopšti strah, ali ipak..

FonDrustvo-019

Uzeo sam kredit i šta onda

Uživao sam u novcu koji pristiže svaki mesec. Deo je išao na ono što je “država” zamislila, na hranu i dom, ali i na ono što sam ja isplanirao. Sve u svemu, značio mi je taj novac.

Fakultet sam završio sa prosečnom ocenom 8.25, što je u praksi značilo da vraćam polovinu kredita. Priznajem da sam se malo smorio što taj prosek nije 8.5 jer ne bih morao ništa da vratim, ali opet, bio sam na dobitku, kao da mi je neko poklonio polovinu novca.

Kako sam vratio kredit

Banka zadužena za taj kredit, sa kojom inače potpisujete ugovor (u moje vreme Univerzal banka), propisuje rok za koji je potrebno da se taj kredit vrati. Što brže vraćaš kredit, manje te kamata čeka, odnosno manje novca vratiš. Ako se dobro sećam, maksimum je bio 5 godina, što je u mom slučaju iznosilo 1.500 RSD svaki mesec (da sam bio ispod 7.5 vraćao bih 3.000). Te cifre su naravno sada malo veće, shodno i većim mesečnim kreditima.

Ja sam se trudio da svaki mesec vratim makar 2.000, nekad i 3.000. Time sam kompletan kredit vratio ne za 5 nego za 3 godine. Iskreno, nisam ni osetio. Nekoliko je dobrih razloga za to:

  • Imao sam posao, 1.500 dinara iz ugla studenta i ugla zaposlenog, kakav god posao našao, nije ista cifra
  • Veliki period otplate je olakšao vraćanje duga.
  • Olakšao sam sebi jer sam prebacio prosek 7.5 i nisam vraćao punu cifru.

I upravo tu dolazimo do ključne konstatacije:
Studentski kredit je jedna vremenska mašina, momenat gde iz budućnosti šalješ sebi novac u sadašnjost, iz ugla studenta, ili iz sadašnosti u prošlost, iz ugla zaposlenog.

Različit vremenski ugao čini taj novac potpuno relativnim. Cifre nisu velike, sve ide u korist studenta. Studentski kredit je definitivno keš koji mi je puno značio u toku studiranja, na krilima naše polu-ekonomije, uz dozu skromnosti koje većina studenata ima, korektna opcija za studentske dane.

Obavesti me o budućim tekstovima Miloša Petrovića :

Share Button
0

Ostavi komentar