Bio jednom jedan NaDlanu.com

Neka sećanja definitivno ne blede, dok se emocije akumuliraju, a sada je pravi trenutak da ih podelim sa vama. U jedan sam tekst, mada je to bilo jako teško, sabrao životnu priču svog prvog pravog zaposlenja, zaokruženu početkom i krajem jednog sajta.

Sajt NaDlanu.com je pre par meseci prodat Color Press grupi, kompaniji čiji je generalni direktor Robert Čoban. Ovu vest sam dočekao sa radošću ali i velikom nostalgijom. Srećan sam jer smatram da je NaDlanu.com otišao u prave ruke, koje godinama već kuckaju sličnu priču, nadam se i da će uraditi redizajn (koji je inače i dalje očajan), ali i sa nostalgijom jer sam početak svoje radne karijere proveo upravo na sajtu NaDlanu.com.

Moje prvo zvanično zaposlenje juna 2008. godine bilo je u kompaniji Trident Media Group (TMG), koja je u to vreme vršila poslove održavanja portala NaDlanu.com, u vlasništvu tada Telekom Srbija, kao i portala MySerbia.net, interni projekat kompanije TMG. Radno mesto pod nazivom "œweb operater" je u tom trenutku bio posao mojih snova, iz više razloga.

Prvi je što sam već 4 godine iz hobija učestvovao u vođenju sajta Bor030.net i sve što postoji na sajtu NaDlanu.com bila, na neki način, moja vizija onoga što je Bor030.net mogao da postane (Zanimljivost: danas je Bor030.net dizajnerski i tehnički daleko ispred NaDlanu.com).

Drugi razlog je što sam došao iz firme E-dućan, koja je bila u fazi raspada (inače se i raspala), pa je NaDlanu.com u tom momentu bila moja slamka spasa.

Prvi susret sa redakcijom NaDlanu.com te 2008. godine je praktično bio moj razgovor za posao i intervju sa Nenadom Todorovićem, tada vođom web tima sajta NaDlanu.com. Jun, lepo vreme i Nenad koji se ponašao kao da me poznaje 100 godina. Iz ovog ugla sve deluje kao da je bilo juče. Nenad mi tek kasnije sapštava da je preporuku za moj angažman dobio preko našeg zajedničkog poznanika Nebojše Radovića Eniaca, gde zaključujem da se moje tadašnje minimalno blogovanje koliko toliko isplatilo. Nakon svega što sam video u prvom kontaktu sa redakcijom sajta NaDlanu.com samo je pojačalo moju želju da se tu zaposlim. Novac nije bio na prvom mestu. Entuzijazam je bio ogroman.

Nakon par dana, tadašnja sekretarica i buduća jako dobra prijateljica Daliborka mi telefonom javlja da je konačan izbor nadređenih pao na mene i da od ponedeljka mogu da krenem sa radom. San se ostvario. Plata nije bila važna, inače je iznosila nešto malo manje od prosečne srpske plate. Sa tom platom sam jedna sastavljao kraj sa krajem, ali u tom trenutku je novac zaista bio najmanje važan. Imao sam tek 24 godine i svoju prvu, pravu web šansu!

Ubrzo upoznajem celu redakciju sajta NaDlanu.com: Katarinu Milovanović, Nadu Veljković, Sanju Gačević, Seadu Zejbeki, Jasminku Kocijan, Veru Peternek, Marka Risovića, Sašu Džambića, Đorđa Mijuškovića, Danijelu Tadić, Jelenu Antonijević, Dragana Maksimovića, Dušana Miloševića, sjajne i neverovatne ljude. Poseban utisak na mene od samog početka ostavlja direktor portala Nebojša Ćurčić. Uz Nenada Todorovića, u tom trenutku, za mene lično, najveći autoritet. Tada shvatam da autoritetom smatram ljude sa velikim iskustvom i znanjem. Njihova sama pozicija u firmi mi je bila manje važna. Uz njih sam naučio puno toga, primarno sa ljudske strane, a zatim i sa profesionalne. Nenad ubrzo postaje neka vrsta mog starijeg brata, a Nebojša (poslovni) otac.

Uroša Ignjačevića, tadašnjeg generalnog direktora, sam jako poštovao, ali nisam smatrao takvim autoritetom kao što su Nebojša i Nenad. Uroš je prema meni uvek pokazivao veliko poštovanje, odnosno to poštovanje je definitivno bilo obostrano, ali je postojao veliki jaz u našim pozicijama.

NaDlanu.com i čuveni 10. sprat

TMG je u tadašnjoj zgradi na Zelenom vencu bio podeljen na 9. i 10. sprat. Ja sam bio u redakciji na 10. Razlika je, osim fizički, tog jednog sprata, bila ogromna. Na 9. je bila uprava, a na 10. "œraja", što bi rekli Bosanci. Ja sam uživao u atmosferi tog 10. sprata. Tu su se nalazili novinari, fotografi, urednici. Tu je bio život. Radilo se jako, ali je svaki sekund tog rada imao dušu. Takvu atmosferu nisam osetio ni na fakultetu, ni u srednjoj školi. Hemija te ekipe je bila neverovatna. Ništa slično u životu nisam doživeo.

Moram da pomenem da se na 11. spratu nalazio Radio TRI, tada u sastavu Trident Media Grupe. Ekipa koja se tu nalazila (Ljiljana Zdravković, Srđan Šmigić, Željko Živković & ostali) bila je tek posebna, pozitivna priča. Da se vratim na temu.

Godinu i po dana je proletelo. Sjajan Tim bilding na Tari, novogodišnje proslave, rođendani sajta.

Iako je moja pozicija bila banalna: kropovanje fotografija, upload, unos sadržaja i tome slično, trudio sam se da svoje znanje koje sam sticao van tog posla primenim i prenesem na kolege. Ja sam od njih učio kako se izvlače dobri efekti na fotografijama u Photoshopu, a oni od mene šta je Google analitika. Šta više, iznenadilo me je da nisu pratili posetu sajta na dnevnom nivou. Na moje pitanje koliko je neka vest od juče imala pregleda, dobijao sam odgovor da će to znati na kraju meseca kad Telekom pošalje statistiku. Nešto je tu bilo čudno, ali uzmimo u obzir da je u pitanju 2008. godina kada se mnogo toga još učilo. Manje digitalna, a možda više srećnija vremena nego danas.

Imao sam priliku da svakodnevno razgovaram sa novinarima. Većina njih je došla iz klasičnih medija i web im je bio novo, nepoznato polje. Često sam im prenosio svoje skromne savete i pratio kako se prilagođavaju svim nemilostima weba.

Pokazalo se kasnije da Telekom nije mnogo mario za poslovanje sajta NaDlanu.com. Iako su pristizali upiti za reklamiranje, obično Telekom na njih nije odgovarao. NaDlanu.com je od početka u svesti ljudi pozicioniran nekome kao portal, nekome kao adresar. Tradiciju je imao, takođe i brend. Potencijala za oglašivače takođe. Ipak, nije imao klasičnu prodaju. Bio je državni projekat, paralelno sa sajtom Mondo, koji će, videćemo kasnije, ipak biti "œdete koje se više voli".

Iskreno, nije mi bilo jasno zašto sajt NaDlanu.com polaže nade u klasičnu informativnu redakciju, kada sam bio ubeđen (a kasnije i statistika pokazala) da te vesti vrlo mali broj ljudi čita. Neverovatnu popularnost u tom trenutku imala je kategorija noćni život, zabavna dešavanja u gradu, film, kalendar. Zabavna dešavanja u gradu i ekskluzivne fotke sa koncerata bile su posebna snaga sajta NaDlanu.com. Jednom prilikom sam Nebojši Ćurčiću to i rekao, složio se sa mnom, ipak, nije bilo lako odreći se mnogih drugih kategorija, a posebno ne ljudi. Redakcija se trudila da pokrije sve moguće oblasti, portal je imao gomilu korisnih informacija. Imao je ipak i svoje mane.

Povišica

Moje tadašnje želje i vizije težile su web dizajnu i front-end kodiranju. Uvidevši moje potencijale, od direktora dobijam premeštaj u novoosnovani sektor za web razvoj. Pristajem na ponudu, ispostavilo se kardinalna greška. Taj novi sektor, odnosno ćerka firma, bila je potpuno bez vizije i strukture, u posebnoj zgradi koja me podsećala na zatvor, sa ljudima koji previše ćute i par nekih koji uopšte nisu iz naše priče. Iako sam tamo dobio povišicu, tražim povratak i premeštaj na 10. sprat među "œraju". Premeštaj ne dobijam.

Moje nezadovoljstvo kulminira krajem decembra 2009. godine sporazumnim raskidom ugovora. Niko nije ostao oštećen, sve se završilo u miru. Direktora, redakciju i celu ekipu sam godinama obilazio na 9. i 10. spratu. I dan danas većinu njim smatram izuzetnim prijateljima i dobrim ljudima.

Kraj jedne dobre priče

Pokazalo se ipak da sam napustio Titanik u luci, pre nego je krenuo ka okeanu. Par meseci nakon mog odlaska desio se prvi brodolom, kasnije još nekoliko manjih. NaDlanu.com je sa Telekoma prešao u vlasništvo TMG i ti ljudi su se svom snagom borili da NaDlanu.com postane i ostane novčano pozitivan. Surovi kapitalizam i web koji teško trpi velike redakcije.

Kasnije su na sajt NaDlanu.com došli neki novi, vrlo čudni ljudi. Sajt je krenuo u nekom drugom pravcu koji je meni bio potpuno stran i pogrešan. Olupina Titanika je plovila nekim žutim vodama. Ja sam tad uveliko zaplovio u svoju preduzetničku priču, ali sam sajt NaDlanu.com pratio, kao i ljude koji su ostali tu da rade, vremenom su gotovo svi otišli u druge redakcije. Kada sam čuo vest da je prešao u ruke Color Press grupe, bilo je tako logično.

Svi ljudi sa kojima sam tada radio su zdravi, veseli i meni podjednako dragi kao one 2008. godine. Svi su u nekoj sigurnoj luci i novim firmama. Siguran sam da su i dalje vredni i vedri kao nekad. Imaju veliku prednost u odnosu na mnoge mlađe kolege, a ta prednost je iskustvo. Moja prednost je što sve njih poznajem.

Vama poručujem: kada naredni put čujete za NaDlanu.com, znajte da su na tom sajtu od početka osnivanja radili neki sjajni ljudi.