Dobra plata = dobar poslodavac?

Danas je teško naći posao, a još teže naći dobrog poslodavca. Ako pogledamo spisak želja nezaposlenih, na zvaničnom konkursu „Najbolji poslodavac“ stiče se utisak da ljudi pri zaposlenju traže dobru zaradu i sigurnost. A šta po ulasku u firmu?

U razgovoru sa ljudima koji prvi put traže posao stekao sam utisak da je novac u fokusu, odnosno podatak kolika će im plata biti na novom radnom mestu. Ipak tu postoji još puno parametara na koje „gušteri“ u poslu ne obrate pažnju. Kancelarija, ljudi, godišnji odmor, fleksibilno radno vreme, stres, prevoz, topli obrok..

Često se ljudi na tom prvom poslu „opeku“, ne obrate pažnju na neke detalje koji deluju kao manje važni, ali posle postanu presudni u odabiru nove radne sredine. Plata kraća za 50-100 eura može biti potpuno nebitna ako su oko tebe u firmi dobri ljudi, poslodavac koji te uvek sasluša kad imaš problem, kada umesto 20 slobodnih dana godišnje imaš 30 i tome slično.

Tek po ulasku u neku firmu i nakon više vremena provedenog u njoj dolaziš u situaciju da realno oceniš svog poslodavca. Na konkursu koji je sproveden od strane kompanije Infostud u proteklih nekoliko meseci, na zvaničnom ceremonijom dodele nagrade održanoj 16. maja u Beogradu za najboljeg poslodavca u domenu malih preduzeća odabran je Nordeus, kompanija čija je glavna karakterisitka poslovanje na internetu i globalnom tržištu. Reč je o mladoj ekipi, sa mladim menadžmentom. Mladi uvek dobro razumeju mlade i verovatno je to bilo presudno u ocenama zaposlenih.

Kod starijeg menadžmenta postoji iskustvo, ali ne retko i barijera u komunikaciji sa mlađim ljudima koji dolaze u kompaniju. Dobro, tu je srednji menadžment koji taj jaz može da amortizuje, ali sve zavisi i od veličine preduzeća.

Najbolje srednje preduzeće na sprovedenom konkursu, po oceni zaposlenih, je DHL. Ne znam mnogo o njima ali sam načuo da imaju iskusne i jako pozitivne ljude u menadžmentu. Jednostavno sve kreće od ljudi jer su ljudi duša kompanije. Kada dobri ljudi biraju dobre ljude, uz stručnost naravno, u startu se stvara okruženje koje je jako prijatno za rad. Ko jednom uđe u takvu kompaniju teško se odluči da izađe iz nje.

Za najboljeg poslodavca u domenu velikih preduzeća prvo mesto je osvojila Apatinska pivara. Logično mi je da svakodnevno piju pivo na poslu pa vole svoju firmu, ali je verovatno nešto drugo bilo u pitanju pri oceni poslodavca. Ne poznajem zaposlene iz te firme, ali ako vi nekoga poznajete, pitajte po čemu su toliko karakteristični.

Kada govorim o malim i srednjim preduzećima nikako ne smem da zaobiđem Limundo i Infostud. Upoznao sam puno ljudi iz te dve kompanije i još nisam upoznao nekog lošeg čoveka, sa ljudske strane, ili nezadovoljnog čoveka, sa druge strane gledano. Karakteristično je i to da su u pitanju firme u koje ljudi samo dolaze, a još nisam upoznao nekoga ko je otišao.

Želje nezaposlenih su posebna priča. Za 2012. godinu prvo mesto je osvojila kompanija Telekom Srbija, drugo mesto je Telenor, a treće NIS. Šta je presudilo u glasanju mogu samo da nagađam. Kod Telekoma je verovatno presudno što je u pitanu velika državna firma, koja kao takva uliva sigurnost kod budućih zaposlenih. Telenor je takođe dugo prisutan na domaćem tržištu pa verovatno uliva poverenje, dok mi je NIS uvek delovao kao nepresušni izvor nafte, pa time i novca.

Želje su jedno, zalaganje i sudbina drugo, a ljudima sa kojima radimo ili ćemo raditi su uvek posebna priča.