Lažna vest kao kvalitetan sadržaj

Prethodnih dana smo imali priliku da čujemo vest da se Facebook gasi 15. marta. Vest je plasirao sajt WeeklyWoldNews.com. Zaista je neverovatno koliku je prašinu podigla jedna takva vest. Ako zanemarimo istinitost upravo taj tekst nosi sve definicije kvalitetnog sadržaja i one čuvene „Content is King“.

Samo nekoliko sati nakon objave vesti o gašenju Fejsbuka putem sajta FacebookSrbija.com kontaktiralo me je više ljudi sa istim pitanjem: „Da li se stvarno gasi Facebook?“. Odgovor sam prvo potražio na vodećem blogu vezanom za društvene medije, Mashable.com i naravno ubrzo naišao na demante. I dalje mi je fascinantno kako se ljudi zalepe za lažne vesti i slepo im veruju.

Ne mogu da pronađem objašnjenje kako se ta vest tako brzo proširila, osim što u sebi nosi elemente globalnog senzacionalizma. Ipak, objavljena je na „prvi put vidim“ sajtu, što automatski može da znači da je kredibilitet takve vesti slab.

Meni je posebno fascinantno je koliko je sajtova linkovalo lažnu vest i tada sam kompletnu priču počeo da posmatram iz malo drugačijeg ugla.

Vest o kojoj govorimo ima sve elemente kvalitetnog sadržaja, osim istinitosti istog. Kada govorimo o SEO optimizaciji na prvo mesto stavljamo sadržaj („Content is King“) jer je on najvažniji za povratne linkove koji podižu Page Rank i poziciju sajta na pretraživaču. Vest o gašenju Fejsbuka je upravo to proizvela i osim posete putem linkova sa drugih, silnih sajtova sebi je sigurno obezbedila i bolju Google poziciju u budućnosti.

Vest je takva da te prosto tera da je linkuješ, bilo da veruješ ili ne veruješ u nju, bez obzira da li je osporavaš ili hvališ, govoriš o njenoj istinitosti ili laži. Taj članak je imao gomilu razloga da bude linkovan, što je jako teško postići običnim blog postom. Ta vest je „ultra lepljiva“ (od fraze „lepljiva“ , koju često volim da koristim).

Da li to sada znači da svi moramo pisati lažne vesti da bi nam sajt bio posećen?

Odgovor nikako ne sme biti DA. Pokušajmo da izvučemo još neke karakteristike, sada već čuvene vesti o gašenju Fejsbuka:
– provokativan
– po malo ironičan
– po nekim činjenicama istinit
– svakako originalan

Ovo su teze koje već možemo primeniti na našim sajtovima i blogovima.

Kako iskoristiti popularnost lažne vesti?

Demant! Upravo je demant neka vrsta nadovezanog kvalitetnog sadržaja koji može da donese posetu i dodatne povratne linkove, tako da ga možemo dodati u iznad navedenu listu. Na lažnu vest sam reagovao demantom i taj tekst je za 48 sati posetilo oko 7.000 jedinstvenih posetilaca, a ulovio sam i nekoliko povratnih linkova sa domaćih sajtova.

Vest sa sajta FacebookSrbija.com se posebno proširila Fejsbukom (do sada 1605 šerovanja) jer su ljudi bili u fazonu: „Ne gasi se Fejsbuk, pogledaj šta piše ovde“. Iskreno nisam očekivao toliku posetu, ali me je naučila vrednoj lekciji.

Gledano sa SEO i online PR strane samo ću na kratko reći, na osnovu ovog primera, koliko je demantovanje na ličnom sajtu važno. Da se Vesa branio ili demantovao priču sa mog bloga na svom blogu verovatno bi do sada dobio puno povratnih linkova jer bi mnogi od nas bili u fazonu „Miloš je pisao o Joomli za 30.000 eura, ali je Vesa to demantovao ovde„, ovako je ostalo samo na tome da je Miloš pisao o Joomli za 30k eura (tekst pročitalo oko 4.500 posetilaca, dobio i gomilu povratnih linkova). Hvala im na tome.