Da li se moraju menjati banke ili mi?

Ostale teme / 22. 12. 2015. / Autor:

U talasima inovacija i pauzama između reklama, shodno razvoju tehnologija, zaključujemo da su banke polako počele da se menjaju. Menjamo se i mi, pa ko se kome prilagodi. Banka bez slova "œe" na početku polako gubi smisao, a tehnologija je već toliko odmakla da i sam e-banking poseduje nikad bolju infrastrukturu. Izgovora više nema, ni za jedne ni za druge. Jedino nam ostaje da menjamo navike, mi ili banke.

Srbi i elektronsko bankarstvo

Grafikon koji sledi i nije baš za pohvalu (izvor: Google Trends). Tek oko 2011. smo u Srbiji počeli da guglamo pojam "œebanking" („e-banking“ tek nismo pretraživali). Već 2013. smo nastavili i reklo bi se da nismo stali. Drugi grafikon pokazuje tendencije pretraga istog pojma širom sveta, sa prognozom rasta. Za svetom uvek zaostajemo po koju godinu ili dekadu, pa ćemo rezultate svetskih trendova iskoristiti kao zvezdu vodilju u kom pravcu će se i kod nas ova priča odvijati.

ebanking

ebanking2

Banke i elektronsko bankarstvo

Moje prvo iskustvo sa elektronskim bankarstvom bilo je pre 6 godina gde se kao najinovativnija stvar dešavalo plaćanje računa i puštanje uplatnica putem interneta. Zbog interesantnih mera opreza, u to vreme, morao sam odlaskom u ekspozituru da prijavim onoga kome uplaćujem, pa tek onda da dobijem opciju da baš toj osobi i elektronski vršim uplate. Malo offline, malo online i uplata je prošla.

token-milosblog

Druga mera opreza bila je obavezno korišćenje tokena putem CDa ili USB-a. Praktično govoreći taj fizički segment bio je "œkorisničko ime" dok ja unosim lozinku i onda nema laži nema prevare da sam to stvarno ja. Ponovo malo offline, malo online, uplata je prošla.

Vremenom banke postaju fleksibilnije, neke više, neke manje. Bankari shvataju da mi posedujemo i mobilne telefone, da i oni mogu biti deo sistema sigurnosti, napredujemo.

Elektronsko bankarstvo danas

Potencijale pravog elektronskog bankarstva tek prepoznaju banke novije generacije ili telekomunikacione kompanije koje su poželele da se bave bankarstvom. Ovi prvi time stvaraju komparativnu prednost, odnosno pružaju nešto što starije banke nemaju.

Dobar primer daje OTP banka Srbija koja je nakon standardnih e-banking usluga uvela i podizanje keš kredita online i otvaranje štednog računa putem interneta. U elektronsko bankarstvo uvode digitalni potpis, kao zamenu za svojeručni potpis koje omogućava obavljanje bankarskih poslova bez ikakvog kontakta sa šalterom i papirom, niti sa kurirskom službom koja dostavlja ugovore na potpis.

https://twitter.com/1zverko/status/674651845390938112

Takođe, video poziv sa bankarom je još jedna inovacija ove banke, jer korisnici eBankarstva zadržavaju direktan kontakt, oči-u-oči sa finansijskim savetnicima, što je u srpskom bankarstvu do sada bilo rezervisano samo za one koji su imali vremena da dolaze do ekspoziture, a video poziv je moguć i van radnog vremena ekspoziture, odnosno do 22h radnim danima.

Online otvaranje štednog računa, bez odlaska u banku i čuvenog FT1P je osim OTP banke omogućila i Telenor Banka, o čijim uslugama sam već pisao. Oni spadaju u drugi, gore navedeni, tip banke, odnosno telekomunikacione kompanije, koja banci prilazi iz IT ugla.

Kvazi elektronsko bankarstvo

Elektronsko bankarstvo je za mene 100% nezavisnost od odlaska u banku. Ukoliko sve, od otvaranja računa, potpisivanja ugovora, dnevnih transakcija, uzimanja kredita, mogu da uradim od kuće, ili gde god da se u tom trenutku nađem, smatram da sam korisnik elektronskog bankarstva.

caffe-milosblog

Ipak, određene banke i dalje posluju u nekom među-prostoru koje bih nazvao kvazi elektronsko bankarstvo, gde na primer, u slučaju da obrišeš aplikaciju na telefonu, moraš da odeš do banke po novi aktivacioni kod. Malo offline, malo online i uplata je prošla.

Da li se mi menjamo?

Uzmimo kao primer plaćanje telefonskog računa online. Iako postoji opcija da slične račune dobijemo putem emaila i platimo putem interneta, redovi u bankama i poštama su verovatno za nijansu manji nego ranijih godina. Sve ovo je dobra tema za jedno dublje istraživanje.

Ali dolaze nove generacije, deca kojima su tablet, Youtube, Viber poznati pojmovi od kad su prohodali. Promene koje se dešavaju danas će prave rezultate dati tek kada ta deca napune 18 godina i otvore, putem interneta, nego kako drugačije, svoj račun u banci.

people-milosblog

Segmentacija tržišta

Upravo nova tehnologija i elektronsko bankarstvo u određenoj meri segmentiraju tržište. Svaka nova e-banking opcija je i određena vrsta testa inteligencije i digitalne pismenosti. Na prvo je teško uticati dok se ovo drugo danas lakše uči. Kako god, na bankama je i da nas edukuju, kad su već rešile da se menjaju.

Ko se brže menja?

Reklo bi se da je trka vrlo troma. Naše navike menja vreme i već pomenuta tehnologija, u dobroj meri i opšta ekonomska situacija. Banke se pak sa druge strane menjaju onoliko koliko to same žele ili koliko to od njih zahtevaju klijenti. Ne očekujem da ključne elektronske inovacije vodi banka u kojoj su 50% klijenata penzioneri, ali se nadam da će makar te banke slediti primer nekih elektronski inovativnijih banaka, kako bi za 10 godina svi živeli u svetu gde klikovi dominiraju nad papirima.

Share Button
2
2 Komentara
  1. Branislav

    Postovani gospodine Milose,
    Drago mi je da ste napisali ovaj tekst.Naravno da je buducnost u elektronskom poslovanju,a mnogi i ne shvataju prednost ovakve usluge.Dugacki redovi u bankama ,ponekad sati cekanja za izvode ,stanja,ili podizanja novca, nadam se da ce mnogima dosaditi i da ce poceti primenjivati savremeni nacina „odlaska u banke“tj.internet bankarstvo.Danas kada mnogi ostaju bez posla , postoji nacin da ljudi radeci od kuce mogu i da zaradjuju.Postoje „online“ kompanije koje su maximalno korektne – POSAO 21 VEKA.Zainteresovani za ovakav rad mogu me slobodno kontaktirati na ruzicb@neobee.net

  2. А поштанска штедионица и даље захтева употребу токена за плаћање преко интернета!

Ostavi komentar